By Живимо у 21. веку, али се жене и даље из генерације у генерацију најчешће васпитавају да имовина остане мушким потомцима, а да ће своју стећи удајом. О стереотипима који стоје наспрам закона, било је речи на конференцији коју је организовало Удружење Форум жена Пријепоља под називом „Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права“ уочи 15. октобра, Међународног дана жена на селу. У оквиру конференције организован је панел управо на ту тему и зашто се жене више опредељују за обичајне од законских права.
Да се не ради само о претпоставци да се жене одричу наследства у корист мушких чланова породице, говоре бројни статистички подаци, као и истраживање које је спровела виша саветница Етнографског инситута САНУ др Јадранка Ђорђевић Црнобрња у Врању, а објавила у публикацији „Наслеђивање између обичаја и закона“. Истраживање је показало да се 80% жена одрекло имовине.
Јако нам је индикативна изјава када жене кажу да не желе да се мешају брату у наследство, то нам говори да се то наследство не подразумева као очева имовина, већ као братова – објашњава овај друштвени феномен из Етнографског института САНУ др Јадранка Ђорђевић Црнобрња.
Шта показује адвокатска пракса када је у питању ова тема, на панелу је говорила Милица Шљукић Пантовић, којој се 31 жена обратила за правни савет из ове области.
Нажалост, приметила сам један тренд, то је да млађе девојке у 20-тим и 30-тим годинама које су у позицији да буду наследнице, много се чешће одричу наследства у корист брата, него што је то био случај са женама које су сада у својим 50-тим годинама. То је нажалост један патријархални тренд који се вратио – каже Милица Шљукић Пантовић.
Медији се темом наслеђивања не баве на адекватан начин. Зато је едукација запослених у медијима неопходна.
Нажалост, ни медији са националном фреквенцијом који су јавни сервиси, се не баве овом темом. Локални медији, ево на сву срећу, кад добијемо пројекат, онда се својски, професионално и посвећено бавимо овом темом. Онда нам се отвори једна сфера о којој ни ми можда нисмо размишљале – каже председница УО Форума жена Пријепоља Милева Малешић.
У руралним срединама патријархат је доминантнији, зато се жене са села у мањој мери одлучују да се прихвате наследства.
У ранија времена било је много поштеније, јер кад се уда ћерка она добије мираз и тај мираз је компензација за све оно што ће синови наследити. Међутим, у задње време та компонента је негде нестала – каже председница Удружења „Сачувајмо село“, Прибој Малина Станојевић.
Наслеђивање и коришћење имовинских права жена врло су важна питања за жене у Златиборском округу и Србији, један је од закључака конференције „Жене и наслеђивање – патријархални обрасци и права“.
Сарадња Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији са Координационим телом за родну равноправност Владе Републике Србије, показала се као пример добре праксе, јер је овај проблем постао видљивији у друштву.
Законски оквири наслеђивања једнако третирају потомке без обзира на пол, али традиционалне норме и патријархални обрасци у реалности знатно утичу на ставове, понашање и одлуке жена када је у питању наслеђивање.
Питање имовине и наслеђивања задире дубоко у нешто што су наше породице и јако је тешко у породици у којој волите брата, своје родитеље, да се нађете у ситуацији да захтевате свој део. То би значило да се дели огњиште, да се дели кућа и као да узимате нешто што вам не припада. Због тога је веома важно да ми сви радимо појединачно са свим нашим суграђанкама, чланицама удружења. Истовремено, трудимо се да их економски оснажимо, али да им омогућимо да траже своја права – напомиње директорка Агенцијe Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић.
Једнакост у закону не обезбеђује једнакост у животу, истакла је Маја Матија Ристић, секретарка Министарства рударства и енергетике, на чијем је челу Зорана Михајловић, председница Координационог тела за родну равноправност.
Иако имамо законе о наслеђивању, имамо Устав који каже да су жене и мушкарци у свим правима равноправни, иако имамо Законе о породичним односима и својинско правним односима, затим Закон о упису у катастар, где се каже да се заједничка имовина аутоматски одмах уписује, то постојање закона не значи и да можемо женска права да претпостављамо, већ она морају да се разумеју, прихвате и дословно примењују у сваком конкретном случају. Тада сматрано да је Закон испунио своју пуну сврху – појашњава секретарка Министратва рударства и енергетике Маја Матија Ристић.
Обе су истакле важност женских невладиних организација у промовисању ове теме, а као примере како би то требало да се ради, навеле су Форум жена Пријепоља и Удружење жена Колубарског округа.
Конференцију су организовали Форум жена Пријепоља и Агенција Уједњених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији уз подршку Европске уније, у оквиру пројекта „Кључни кораци ка родној равноправности“.
