Учитељица Ранка Думић из Пријепоља ступила у штрајк глађу

Учитељица Ранка Думић из Пријепоља ступила у штрајк глађу

Учитељица Ранка Думић, запослена у издвојеном одељењу основне школе „Бошко Буха“ у Лучицама, ступила је у штрајк глађу због тешке животне ситуације у којој се нашла након смрти супруга, такође просветног радника Вељка Думића. Иако се за помоћ око смештаја и промене радног места обратила свим надлежним органима, одговор, а ни помоћ, није добила.

Учитељица која је половину свог досадашњег радног стажа провела у Доњим Страњанима, а другу половину у Лучицама, како каже, сада проживљава своје најтеже дане. Након изненадне смрти супруга Вељка од вируса корона крајем септембра, са којим је живела у поткровљу издвојеног одељења у Лучицама, суочила се и са тешком свакодневицом.

Радим у просвети 33 године без иједне мрље у каријери до сада. По смрти супруга, који је умро 24. септембра, обратила сам се Школском одбору и директорици 27. септембра, да ми изађу у сусрет и да ми дају на коришћење један од школских станова, који се налазе овде уз зграду школе. Одбили су ме са образложењем да су сви станови заузети. Што је тачно. Али, у становима станују људи који на то немају право, према Правилнику школе – каже учитељица Ранка Думић.

Како каже, у школским становима живе пензионисани радници, као и особе које не раде у школи, што није у складу са Правилником. Замену смештаја Ранка тражи јер су тешки животни услови у стану од 33 квадратна метра у Лучицама који прокишњава, некако били подношљиви док је супруг био жив.

Он је био возач и могли смо да функционишемо. Ми већ пет година немамо исправну воду у школи.То сви знају и имамо и из Ужица решење. Свакодневно смо воду доносили са извора који је удаљен два километра и сад ја то не могу сама. Далеко је.

Међу њеним захтевима је и премештај из издвојеног одељења у матичну школу.

Сазнала сам да колегиница која води трећи разред има решење за рад у Лучицама, у издвојеном одељењу, а већ две године ради у матичној школи. Када сам питала директорицу, није ми дала никакво објашњење, јер она је тако одредила и мора тако да буде.

До пензије јој треба још осам година, а не види како да настави да живи сама у обекту где ни воду нема, док су јој најближе комшије на 600 метара, продавница на 6, а град и болница на удаљености од15 километара. Боли је што сама бије битку за пристојан живот, без подршке својих и колега покојног супруга.  

Од када ми је супруг умро, свакодневно доживљавам разочарења. И то од кога? Могу слободно да кажем од оних људи којима је Вељко помогао. Ја и овим путем молим све ђаке Вељкове који могу да ми помогну са правне стране, јер ја знам да овај стан и ово радно место мени овде припадају, тако су ми рекли у Школској управи, али све ово не дозвољава директорица – закључује Ранка.

Учитељица Ранка се до сада обраћала и републичким просветним инспекторима, Школској управи Ужице, Министарству просвете, председнику општине Пријепоље који јој је рекао да није надлежан, начелнику Општинске управе… Став о њеним захтевима и штрајку глађу ми смо потражили од Министарства просвете, где смо добили одговор да су у случај укључени просветни саветници и просветна инспекција, као и да је обављено више разговора, консултација и саветодавног рада са учитељицом и директорком школе. Учитељица је упозната са досадашњим поступањем ШУ и директорке у циљу провере законитости коришћења наведених станова, али и правом на законит штрајк и претње суицидом које захтевају проверу здравственог стања лица које то чини. Такође је саветована да боловање искористи за опоравак, док се за то време институционално решава проблем на који указује. У писаном одговору који нам је послала директорка школе у Ивању, Ирена Матовић, пише да је учитељица Думић поднела захтев Школском одбору да јој се додели стан у школској згради, у којој постоје четири стана. У тим становима тренутно живе две породице радника школе и две породице пензионера школе. Школски одбор је њен захтев одбио и упутио је да своја права потражује код других инстанци.

Подели на мрежама

Повезани чланци