Пољопривреда

Улазак Србије у ЕУ отвара тржиште за пчеларе

Србија располаже са око 700.000 кошница које се налазе у власништву 15.000 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се од једне до две трећине укупне производње извезе у земље Европске уније, Северне Африке, Индије и Јапана. Српски мед се оцењује као веома квалитетан, а уласком Србије у Европску унију највећи бенефит који би добила је отвореност тржишта, каже Роберт Бали, пчелар из Словеније.

Пчеле су неопходне за пољопривреду и животну средину, оне осигуравају репродукцију биљака опрашивањем, док пчеларство доприноси развоју руралних подручја. Ово су само неки од бенефита који се обезбеђују узгајањем пчела, а који су побројани на сајту Европске комисије, у одељку посвећеном меду и пчеларству. Уласком у Европску унију главни бенефит који је Словенија остварила је отвореност тржишта, сматра доктор ветеринарске медицине, Роберт Бали, који има око 2.500 кошница на 30 локација и трећа је генерација пчелара у породици, која производи између 50 и 100 тона меда годишње.

Роберт Бали, доктор ветеринарске медицине
Укидају се границе, нема царина…Можете узети своју робу и ићи у тржницу у Немачкој да је продајете. То је главна предност. Предност је и у томе да Европска унија подржава пчеларство тако да свака држава по кошници добије један део новца од Евроспке уније, док саме државе субвенционишу други део. Тај новац се може инвестирати у модернизацију пчеларства, техничку помоћ, едукацију, истраживање, лекове…Могућности су велике – истиче доктор ветеринарске медицине Роберт Бали.

Сав мед који се продаје у ЕУ мора задовољавати правила о квалитету и означавању, која су утврђена у „директиви о меду“.

У Европској унији све то иде заједно. Добијеш новац, али више администрације, више папира, више правила којих се мораш држати…што јесте слабија страна. Стандарди квалитета су зацртани и јасни, али лагали би када би рекли да у Европску унију не улази кривотворени мед. Има га, али можда је та регулаторна политика и инспекцијски надзор мало бољи, оштар и ригорозан па тако заштити домаћег произвођача који има квалитет. Друга опција је да се може добити јако много новца за промоцију својих производа.

Популаризација пчеларства довела је до повећања броја пчелара у Словенији. У подручју око Љубљане има око 32 кошнице по километру квадратном што је знатно изнад европског просека.

У Словенији има превише пчела и превише пчелара који не знају пчеларити. Имамо велике проблема са преносом болести и мислим да се ту политика наредних година мора мењати, из популаризације пчеларства да се крене у квалитет, значи није само квантитет битан већ и квалитет – сматра Бали.

Цена меда расте због улагања у маркетинг.

Квалитетан мед се може продати и за 14-15 евра, што није било могуће пре шест седам година. Цена расте, док са друге стране имамо увоз тог јефтиног меда који у велепродајном смислу гуши. Но, оно што би требало искористити јесте тај европски новац који се нуди за промоцију и скратити продајни ланац тј да крајњи купац купи мед директно код пчелара.

Рецепт који стручњак из Словеније саветује свим пчеларима јесте да се потруде да обезбеде што директнију продају, без посредника. Словенија је у Европи означена као „срце и душа пчеларства“, која је позната  по квалитету меда и дугој традицији и такође једина држава чланица Европске уније која је заштитила своју домаћу крањску пчелу – другу најмедоноснију пчелу на свету.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *