Уочи почетка бербе паприке – Његош Стојадиновић очекује принос од око 30 тона
Уочи почетка бербе паприке – Његош Стојадиновић очекује принос од око 30 тона
Његош Стојадиновић се већ 11 година бави производњом паприке, купуса, кромпира и малине. Највише посла и највише улагања захтева производња паприке коју узгаја на површини од око хектар и по, са које ове године очекује принос од око 30 тона.
Осим хибридне сорте паприке коју породица Стојадиновић узгаја на две парцеле, имају и производњу купуса на површини од једног хектра, кромпира на површини од 50 ари и малину на површини нешто мањој од хектра. За неколико дана почиње берба паприке, коју узгаја на закупљеним парцелама поред Бјелопољског пута на Коловрату.
Имали смо приликом сађења услове који нису идеални, било је много кише. Ја овде не прскам против корова, што је битно напоменути. Не знам колико пута до сада смо плевили траву радници, моја породица и ја. Ја волим овај посао, јутрос у 6 сам био у њиви – каже Његош Стојадиновић.
Затворене границе према Црној Гори су велики проблем јер из ње долазе велики купци. Претходних година значајне количине паприке слао је и за Немачку, одакле се заинтересовани купац јавио и ове године. Најбитније је да је квалитет одличан, а питање је која ће бити цена.
Цена је сада око 120 динара. Да бих ја имао рачуницу, требало би да откупна цена свеже паприке са ове њиве на велико буде 100 динара најмање. Велики су трошкови, улагања, скупа су семена, доста се нафте потроши, радници…До сада сам у ову производњу уложио 6.000 евра. Моја процена је да би требало да остварим принос до 30 тона поприке, али видећемо док почне берба. Први купци су већ почели да се јављају, видећемо. До сада сам продавао у свим околним градовима, али и Црној Гори, Немачкој…Док није било короне, људи су ишли на море и нема града где паприка, купус и кромпир нису стигли.
Неколико хектара под засадом тешко да би било могуће обрађивати без ангажовања додатне радне снаге.
Није напорно радити. Има дана када се баш уморимо, али и оних када није тако страшно. Дуго радимо код Његоша, и овде и у малињаку и добар је газда и домаћин – каже Гордана Бабић која након што је остала без посла обавља сезонске послове.
Његош вредно ради у својим њивама, али и на медијској промоцији својих производа.
Зову ме људи након што ме виде на Јутјубу, ја се оглашавам у свим суседним општинама годинама. Без добре рекламе, нема ни продаје.
Посао којим је изабрао да се бави јесте тежак, а крајњи резултати умногоме зависе и од временских услова, али њему не пада тешко јер је, како каже, од малена научио да ради, а ово је посао у коме он налази и своју економску рачуницу.




