Упркос апелима Епархије милешевске и владике Атанасија изгласана продаја манастирске воденице у Пљевљима

Упркос апелима Епархије милешевске и владике Атанасија изгласана продаја манастирске воденице у Пљевљима

У апелу Епархије милешевске речено је и да ће, у случају доношења одлуке о продаји, покренути судски спор пред надлежним судом, јер општина Пљевља нема ни један доказ да је воденица њена, док Манастир Свете Тројице поседује сву потребну документацију o власништву, па чак и o њеној градњи, обнови и новчаним издацима за њено одржавање.

Како преносе пљеваљски медији, одборници Скупштине општине Пљевља усвојили су одлуку о продаји мотела „Водице“, са припадајућим земљиштем и зградом старе воденице. За ову одлуку гласало је 17 одборника Демократске партије социјалиста, Социјалдемократа и Бошњачке странке, док је против било 11 одборника опозиције и двојица одборника владајуће већине, који су напустили седницу након усвајања одлуке, која је спорна за Епархију милешевску.

Епархија милешевска и Епископ милешевски г. Атанасије раније су упутили молбу председнику општине Пљевља Игору Голубовићу и одборницима Скупштине општине да из продаје изузму воденицу на реци Брезници, јер, како је речено у апелу, општина Пљевља није њен стварни власник, већ Управа Манастира Свете Тројице.

„Надам се да вас, рођене Пљевљаке, не морам подсјећати да је на ријеци Брезници било пет манастирских воденица. Четири воденице су одузете након другог свјетског рата, док је поменута воденица једина остала у властиштву Манастира. Истина је да је манастирско земљиште на коме се данас налази нови дио Средње стручне школе, градски стадион под Голубињом, спортска дворана „Ада“, ресторан „Милет башта“ и комплетан парк Водице, као и истоимени Мотел, шездесетих година прошлог вијека (у вријеме управе игуманије Катарине Јовановић) одузето од манастира уз симболичну надокнаду. Манастир се са том насилном експропријацијом никада није сложио, али је Воденица тада остала у власништву Манастира и за њено одузимање Манастир никад од Општине није добио ни један динар. И након спроведене спорне експропријације, манастирска Управа је y њој мљела брашно за своје потребе и убирала приход од ујма, мељући брашно тамошњем народу – све док је за тим било потребе.

Наиме, камена Воденица на Брезници стара је колико и сам Манастир Свете Тројице и она је, као и Манасгир, вјековима уживала заштиту од турских власти, па чак и од самог султана. Свако зрно жита које су Турци у њој самљели, платили су Манастиру. Надам се да вас не морам подсјећати колико је пљеваљске сиротиње, све од средњег вијека па до новијег времена, без икакве накнаде, нахрањено брашном самљевеним у овој Воденици. Камена Воденица на Брезници је обновљена и покривена тридесетих година прошлог вијека у вријеме игумана Серафима Џарића. Последњи пут Воденица је покривена у договору са Управом Мнастира Свете Тројице средствима Општине прије неколико година и то из разлога што су претходни, такорећи нови цријеп који је поставила Управа Манастира, годинама ломили несавјесни грађани, обурдавајући камење са оближње стрмине. Тај цријеп који се тренутно налази на нашој Воденици је једино власништво Општине, све остало је, до последњег камена, саграђено средствима Манастира и био би гријек манастиру одузети оно што је његово. Манастир Свете Тројице је доста дао овоме граду. У вријеме Краљевине Југославије, као и Титове Југославије, Манастиру је одузето преко 800 хектара земље, шуме, бројни дућани, зграде и куће. Већином одузетог манастирског земљишта данас газдује управо Општина Пљевља. Ко је, када и с којим циљем укњижио воденицу на Општину, ми тренутно не знамо, али то није тешко утврдити. Оно што је сигурно – укњижба је извршена противзаконито.

Ми, као духовни старјешина града Пљеваља, желимо да, као и до сада, у духу обостраног поштовања и истинске братске љубави, са уваженим Предсједником и са свим представницима световне власти овога града сарађујемо на корист нашега народа.

Стога вас још једном очински молим да одустанете од поменуте продаје и учините да се Воденица врати Манастиру Свете Тројице који посједује сву потребну документацију за власништво над њом. Не дао Бог да неко од Вас, баш уочи Тројичиндана, дигне своју руку и својим гласом Тројичкој лаври одузме Воденицу коју су ваши преци чували и из ње хлеба јели“, наводи се у апелу Епископа милешевског г. Атанасија.

Упркос апелу, одлука о продаји је донета, уз сагласност црногорске владе, и уз образложење да се воденица у катастру води као власништво Општине Пљевља. Осим угоститељског објекта величине 640 метара квадратних и воденице од 116 kvadrata, предмет продаје су и 500 квадратних метара дворишта и 1229 квадрата неплодног земљишта. Процењена вредност је око 424.000 евра.

У апелу Епархије милешевске речено је и да ће, у случају доношења одлуке о продаји, покренути судски спор пред надлежним судом, јер општина Пљевља нема ни један доказ да је воденица њена, док Манастир Свете Тројице поседује сву потребну документацију o власништву, па чак и o њеној градњи, обнови и новчаним издацима за њено одржавање.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *