Услови које Европска унија захтева од Србије у процесу европских интеграција у области животне средине

Услови које Европска унија захтева од Србије у процесу европских интеграција у области животне средине

Стање у области заштите животне средине и климатских промена је једно од најбитнијих питања у целом свету. Успостављање адекватног система одлагања отпада и затварање несанитарних депонија, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода и бољи квалитет ваздуха само су неки од услова које Европска унија захтева од Србије у процесу европских интеграција.

У Србији не постоји воља руководилаца да се одрживи развој и заштита животне средине сврстају међу приоритете развоја земље, а проблем је што не постоји уређен систем, сматрају представници цивилног друштва.

Оно што се покушава је да се спусти на локални ниво па да бар локалне заједнице крену од својих простора где могу да користе и соларне панеле, ветропаркове где је то могуће, као и биотермалну енергију за биомасу. Рађена су и истраживања и наравно да ће се коришћење обновљивих извора енергије и другачијих начина добијања енергије одразити на квалитет живота, пре свега мислим на животну средину, квалитет ваздуха, воде…Код нас је тешко издвојити један проблем, а у последњих неколико година ваздух нам је у фокусу што не значи да смо средили проблем отпадних вода, јер се мање од 10 одсто само пречишћава, а све одлази у реке. Нажалост, не постоји организован систем управљања отпадом на националном нивоу – сматра Александра Младеновић из организације Амбасадори одрживог развоја и животне средине.

Република Србија има добру регулативу, усклађену са регулативом Европске уније, а проблем је што не постоји конкретна примена, а и ако је има, нема праћења напретка и прилагођавања променама. Улазак Србије у европску заједницу требало би да допринесе значајном побољшању стања у овој области.

Земље које су неспремне ушле у Европску унију касније су плаћале пенале за то што су нешто представиле да имају, а уствари немају. Што се наше земље тиче, многе ствари су у Поглављу 27 представљене да постоје, па кад буде дошло до конкретних посматрања и контрола ЕУ можда се негде у неким секторима то неће показати тако како је представљено. Надам се да ће нас ЕУ натерати да стварно урадимо оно што смо се обавезали – закључује Александра.

У децембру прошле године отворена су четири нова преговарачка поглавља из области Зелене агенде и одрживе повезаности: поглавље 14 (транспортна политика), поглавље 15 (енергетика), поглавље 21 (трансевропске мреже) и поглавље 27 (животна средина). Питање животне средине и климатских промена једно је од најзахтевнијих и најскупљих које ће Србија морати да прође на свом европском путу.

Подели на мрежама

Повезани чланци