By Некада су се на сеоским вашарима окупљали људи како би се видели у време празника, попричали, заиграли коло, купили оно што недостаје домаћинству и показали младе који су за женидбу и удају. Данас је сасвим другачија слика. Много је мање људи, посебно омладине, а и вашарска понуда је све сиромашнија. У то се уверила екипа Телевизије Форум која је посетила Илиндански вашар на Јабуци.
Миомир Цвијовић и Лале Чавић из Пљеваља редовни су посетиоци вашара који се сваког 2. августа, на празник посвећен Светом Илији, одржава на Јабуци. Памте много боља времена.
Кога би изгубио, врло тешко би могао да га нађеш. Ето толико је то посећено било. Сила народа је била са села, а богами су долазили и ови из града. Сада ова омладина неће да изађе, а не ми који имамо и по 80 година. Ми хоћемо мало да вратимо ово наше сеоско понашање, а не сада ово што се слуша по кафићима, а не знаш ни шта пева – прича нам Миомир Цвијовић из Пљеваља.
Његову причу потврђује нам и његов земљак Лале Чавић.
У раним сатима овде ниси могао прићи. Играло се коло, не једно него више кола, била је пјесма. Данас смо дошли у 11 сати, али скоро ниђе никога нема. Омладина је, на жалост, све ово запустила. Омладина треба да буде покретач свега тога, али су у овом случају затајили – прича нам Лале.
Ова прослава празника некада је имала потпуно другачију намену. Вашари су се заказивали у доба неког црквеног празника кад није дозвољено радити и најчешће су се одржавали на неком равном терену, често у порти оближње цркве или манастира, чиме се целом догађају давала одређена доза озбиљности.
Какви су некада били вашари, а какви су сад. Сад и нема вашара, само тамо – вамо … А некада су играла по два три кола, па пјесма, момци и ђевојке се упознавали па удавали и женили…Сад нема ништа. Сад само под шатор, музику и телефон у руке и то ти је све – са сетом, али и дозом љутње каже нам Миломирка Цвијовић.
Снежана Мосуровић живи у Чачку, али кад год има прилику посети вашаре на Јабуци и Бабинама.
Ја вашаре у овим мојим годинама више доживљавам као традицију и неговање традиције. Значи и црква и литургија, али је и овај фолклор леп спој неговања традиције. Сматрам да треба неговати традицију и надам се да ће вашари оживети, јер желим да се све то очува у овом крају – оптимиста је Снежана Мосуровић.
Поједине чари вашарске атмосфере осетили су и најмлађи посетиоци који су уживли у скромној понуди намењеној деци, док су њихове родитеље, деке и баке више интересовали штандови са сувенирима и производима за домаћинство, који су саставни део сваког вашара.
Разлике има. Не може више ни да се ради. Ми стварно пролазимо добро, али муж више не може да ради, помало само. Углавном, корисно је. Народа је сваке године све мање, то је сигурно – каже Миланка Којовић из Прибоја која сваке године долази на Јабуку.
И Бојана Милановић из Пријепоља је редовна посетитељка вашара где излаже углавном своје ручне радове.
Некада иде добро, некада лоше, мало је ова корона омела, али у суштини је добро. Раније је било доста деце и омладине, волело се ићи на вашаре, али сада више воле да оду у кафиће и дискотеке него на вашаре – прича нам Бојана.
Они који су на Јабуци пожелели да поједу пљескавицу, нису имали много избора, јер је у понуди био само један штанд са брзом храном.
Вашари су били много лепши него данас. Сада се то свело до никаквих ствари. Дођу људи мало из малина, секунд буду и то је то – каже Гишка Јањушевић док услужује малобројне муштерије.
Нешто оптимистичнија је његова колегиница Рада Рвовић.
Боримо се. Углавном, занимљиво је. Волимо што се та традиција одржава, а народа…па има. Може солидно и да се заради. Некада је бло боље, али добро је и сада – прича нам Рада док у облаку дима окреће месо на роштиљу.
Малобројни посетиоци вашара на Јабуци нису имали велики избор ни када је у питању место за предах и освежење. Миодраг Дучић је био једини угоститељ код кога се могло сести под шатру и попити пиће.
Све у свему, може се зарадити ако има гостију. Ситуација је тешка. Скуп је превоз, скупо је пиће, скупо је све. Конобара нема уопште. Иначе, као што видите, сваке године је све мање људи и у граду, а не на Јабуку да дођу – каже Миодраг.
Од догађаја који су некада окупљали и по неколико хиљада људи, остала су само сећања на ранија времена када су се вашарима радовали и стари и млади. Или што би наш народ рекао, некад било, сад се помињало.
