By Током зимских месеци, ваздух у Пријепољу добија боју и мирис, док се његов квалитет креће од лошег до изузетно лошег. Ово показује мерна станица инсталирана у Коловрату, на тераси куће професорке хемије Јелене Ћубић, из пријепољског Удружења „Зелено срце“.
Период грејне сезоне у Пријепољу је и време када квалитет ваздуха драстично опада у односу на остатак године. На апликацији „Икс еко ваздух“, која мери загађеност ваздуха, Пријепоље осцилира у категоријама лошег, веома лошег и изузетно лошег квалитета ваздуха. Бројни су фактори који на то утичу.
На велику загаженост у Пријепољу пре свега утичу индивидуална ложишта, затим котларнице које користе мазут и угаљ. Знатно може да погорша квалитет ваздуха и магла која је претходних месеци била присутна већи део дана. У те факторе спада и недостатак ветра и падавина. Дакле, када пада киша или снег, те честице се сусепендују на земљу, а када је магла, те су честице дисперговане у тој магли, налазе се ниско и ми можемо да их удишемо – објашњава Јелена Ћубић из Удружења „Зелено срце“.
На шта нас упозорава присуство ПМ честица у ваздуху, од којих нас не могу заштити ни маске?
ПМ 2.5 честице су промера 2.5 микрометра. То су честице које могу да продру кроз плућа и све дисајне органе и да уђу у крвоток. Оне су изузетно опасне. Честице ПМ 10 су нешто мање опасне по нас, поште се могу задржати у грлу и плућима. ПМ честице су ситне честице чађи, дима, прашине, гасова, оксида, тешких метала који доспевају у наш организам, који из нашег организма не могу да се избаце никако – каже Јелена.
Дисање не можемо ограничити, али морамо бити свесни свих потенцијалних опасности због удисања лошег ваздуха, па је због тога неопходно и да предуземемо неке мере превенције.
Мислим да свако појединачно може да осети када је ваздух доброг, а када лошег квалитета. Ко год сматра да треба да чува своје здравље, или има неких здравствених проблема, он би требало да избегава појачане активности, дугу шетњу и да се боравак напољу сведе на минимум – објашњава Јелена Ћубић.
На нивоу општине, могућа су и нека трајнија решења која би допринела бољем квалитету ваздуха.
Оно на шта би могли да апелујемо, је да се котларнице барем пребаце на биомасу, да се не ложи мазут и угаљ. Чини ми се, када погледам параметре, да је у Прибоју, откад је главна котларница прешла на биомасу, бољи квалитет ваздуха.
Иако је често навођен податак Светске здравствене организације да у Србији од загађеног ваздуха годишње премине око 6.000 особа, подаци изнети у Програму заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године, који је Влада усвојила 8. децембра прошле године су још алармантнији. Загађење ваздуха узрокује 14.000 хоспитализација годишње и чак 11.000 превремених смрти.
