Све је мање младих који желе да наставе традицију народне игре и песме. Упркос промоцијама у школама, наступима и фестивалима, интересовање нових генерација често изостаје. Они посвећени очувању традиције сагласни су у једном, да би се нешто сачувало, мора да се воли. А да би млади знали да цене и поштују традицију, прво морају да упознају своје корене.
Љубав према народној игри и песми више је од осећања, то је начин да се очува традиција за поколења која долазе. Такт по такт, корак по корак, песму по песму, они који играју фолклор, свирају на традиционалним инструментима или певају изворне народне песме чувају народно благо од заборава.
Да би се нешто неговало прво мора да се воли, да се има велика љубав тако и за фоклор, за игру, за песму и за свирку, каже Лука Видаковић, фрулаш.
Емина Гилић из КУД-а ,,Лирија” из Миљеша каже да је важно очувати културу и традицију како би се пренла на нове генерације, које ће наставити да је негују.
Фолклор је за оне који се њиме баве више од игре, он је начин да се сачува сва раскош народних обичаја и дух традиције. Уједно, то је прилика да се упознају друге културе, путује, и склопе пријатељства која трају целог живота.
Вук Пандурица члан је фоклорног ансабла Културно-уметничког друштва „Весна“ из Мојковца, већ читаву деценију. Фоклор је заволео од малена, а та љубав се у његовој породици преносила с генерације на генерацију. Од малена ми се то свиђало. Моји су играли фоклор и ја сам само наставио њиховим стопама, прича он.
Током свог дугогодишњег учешћа у КУД-у упознала сам много људи и стекла пријатеље, ја се надам за цео живот, каже Александра Станић. Додаје да је важно неговати љубав према нродној игри, али и пренети је новим генерацијама.
За Ксенију Каплановић из КУД-а Дома културе ,,Јован Томић” у Новој Вароши фоклор је прилика да путује, упознаје друге културе и стекне нова познанства.
Поред све лепоте коју народна игра пружа, чини се да је све мањи број младих заинтересован да ту традицију настави. Иако су промоције по школама, фестивали и наступи прилика да се млади нараштаји упознају са вредностима које фолклор носи, интересовање често изостаје , што представља изазов за очување културне баштине.
Деца су некада више учествовала у културним манифестацијама. Мислим да одумире наша култура, наводи Александра Станић.
Са тим је сагласан и Лука Видаковић. Воле, али сваке године све мањи број, старије генерације одлазе на факултее запошњавају се, мали број нових генерација долази. промоције по школама, концери, турнеје све би то могло да привуче неке млађе људе, али веома слабо, прича саговорник.
Чувари и чуварске традиције сагласни су у једном, да би се нешто сачувало од заборава, мора да се воли. А да би млади знали да цене, поштују и осећају припадност, прво морају да упознају своје корене.
Опширније у видеу:

