By Према бројним истраживањима деца школског узраста у Србији нису довољно физички активна, због чега све чешће имају деформитете кичме и друге врсте поремећаја. Основци у нашим школама имају три пута мање физичке активности него што то саветује Светска здравствена организација, а мало ко успе да надокнади ту разлику ван школе. О томе да ли у школама имамо довољно часова физичког васпитања и потребну инфраструктуру разговарали смо са професорима физичког васпитања Браниславом Дивцем и Аднаном Мушкићем.
Често се дешава да су часови физичког васпитања једина физичка активност коју деца упражњавају током недеље. Препорука Светске здравствене организације је да би ђаци од првог разреда основне до четвртог разреда средње школе требало да имају сат времена дневно умерене до јаке физичке активности.
Деца која тренирају одређене спортове долазе и на секције. О ни су и активнији и на часовима. Међутим, деца која су мање активна на часовима обично и не тренеирају и имају јако мало физичке актибмости. За такву децу је неопходно да се повећа број часова физичког васпитања где би и деца која тренирају и која не тренирају била у бенефиту – каже професор физичког васпитања Бранислав Дивац.
У нашим школама ученици од петог до осмог разреда имају три часа физичког недељно, а у средњим школама два пута. Дивац сматра да је то далеко од довољног.
На нама је да их подстакнемо и да их мотивишемо на разне начине како би заволели ту физичку активност, али је то јако мали временски период, јер ми имамо три часа по 45 минута недељно што је и за рекреативни спорт мало, а камоли за једно дете које је у одрастању и коме треба редовно физичко вежбање – истакао је Дивац.
Ограничавајући фактор, осим воље деце, али и утицаја родитеља, јесу и инфраструктурни услови. Није непознато да неке школе уопште немају сале за физичко или су прилично неусловне, па онда и не чуди слаба заинтересованост деце за физичке активности
Ми у Ивању немамо уопште салу. Имамо само спољне терене тако да се сналазимо. Зими је незгодно у ОШ „Бошко Буха“ у Ивању . Часове држимо на ходнику где је загрејано, јер не могу да изведем децу напоље када је минус. Мада морам да похвалим децу из Ивања да баш имају жељу да раде физичко. Јер и када су ниже температуре, они желе да изађу напоље, да иду на спорт, да спроводимо наставне активности. Сељашница је мало дугачија. У школи имамо ту неку салу. То су две учионице које су спојене у једну и направљено је да може да се игра стони тенис, може да се ради нешто од гимнастике – објашњава Бранислав Дивац који је икоординатор за школски спорт Златиборског округа.
Са друге стране ОШ „Светозар Марковић“ у Бродарево има нову салу, али она већ дуго није у функцији, па деца физичко раде у старој, готово неусловној сали, која је прилично удаљена од нове школе.
Општинска управа и општина треба да имају задатак да, поготово у тим приградским насељима, појачају своје активности у смислу градње те основне инфраструктуре, адаптацији постојеће да би деца могла колико толико да раде физичко, да имају основне услове за рад, а што се тиче саме сале у Бродареву ми ишчекујемо већ дуги низ година да се реши та ситуација и да кренемо са радом – каже дугогодошњи професор физичког васпитања у школи у Бродареву Аднан Мушкић.
Пре две године Министарства просвете, спорта и здравља покренули су пројекат „Свако дете има право да одраста здраво“ који за циљ има повећање броја часова физичког у основном и средњем образовању. Према речима Мушкића, то је била добра замисао.
Углавном су сада ангажоване школе са једносменским радом, отприлике око 90 основних и 30 средњих школа пре две године. Требало је то од ове године да крене и у другим школама, али је на министарству остало да реши неке организационе и кадровске проблеме да би могли даље. Конкретно, треба више часова сигурно. Треба више часова и у разредној настави. Треба професоре физичког укључити и у тај део разредне наставе, а да они предају тој деци, а тиме да не оштете учитеље по питању норме, да би једноставно та деца схватила, кроз наставу, колико је то здраво за њих – сматра Аднан Мушкић.
Иницијатива за више часова физичког у школама постоји већ дуже време, јер су лоше држање тела, крива кичма, гојазност, најчешћи здравствени проблеми ђака. У прилог томе иду подаци истраживања Института „Батут“ које је показало да је свако осмо дете у Србији гојазно, док је свако пето предгојазно. Питање је само да ли ће и када овај пројекат заживети и у пријепољским школама.
