By Свака кап воде у временима суше и високих температура је драгоцена. Тога су највише свесни људи који живе на вишим котама у нашој општини. Да би се ублажиле последице суше, Јавно комунално предузеће „Лим“ свакодневно обезбеђује цистерне са водом. И ту наступа Шефкет Шеле Џановић, радник који се од јутра до мрака труди да стигне на свако место где је вода потребна. Ово је прича како у кризним временима један човек спашава људе и домаће животиње од комплетне катастрофе.
Са возачем цистерне Шефкетом Џановићем крећемо пут Миљановице, једном од најкритичнијих места у Пријепољу када је у питању несташица воде. Ово је Шефкетов други терен за овај дан, који за нас тек што је почео. Ове године кренуо је да обилази терен са цистерном већ у мају, што ранијих година није био случај.
Критично је у доста села: Бабине, Јабука, Душманиће, Чадиње, Расно, Миљановица, Ташево, Хисарџик… ма сва села около. Почели смо и Камену Гору да возимо, што раније нисмо. У Бабинама је тешка ситуација са напајањем стоке, немају горе пуно извора, хватају кишницу са олука, муче се.
Шефкетов радни дан почиње у седам ујутру, обично се завршава до девет увече, а некад и касније.
Издржавам, шта ћу. Знам како је без воде, народ се пати.
Дешава се да оде кући, људи га позову и он се врати на посао.
Нарочито суботом и недељом кад не радимо. Прошле суботе сам био у Седобру, гасили смо пожар. У недељу сам био до два у Седобру, а после ишао у Бродарево делио воду.. остао до пола 11. Тај рад не може да се плати, али ја ово радим због народа.
Мештани га у Миљановици срдачно дочекују, јер његов долазак значи да барем неко време неће морати да брину за воду. Из цистерне се за њихове потребе изручује 11 кубика воде. И даље се питамо шта је то што Шефкета тера да помаже људима и онда када се његово радно време заврши.
Престали смо улице да перемо, идемо по селима. Стока нема да пије, народ се мучи. Претежно су сви извори пресушили, они који нису раније, ове године су пресушили. Мени телефон стално звони, више него председнику.
Око 200 људи живи у Миљановици. Ово је десета цистерна коју дочекују ове године, што је за у односу на претходне три пута више.
За нас можемо да донесемо пет кила воде, али за стоку тешко. Где има више чељади, летња је сезона, ради се, купање… знате и сами. Шелу свака част, у по ноћи и дана зовнеш га, ето ти га. Алал му га вера – каже мештанин Миљановице Видоје Пејатовић.
Џано Џановић сматра исто, а Владан Пејатовић каже за Шела да је “људина” и да би Општина требало да га награди.
Више од 40 година Шефкет Џановић ради као возач у Јавном комуналном предузећу „Лим“. Годишњи одмор није користио три године, не стиже. Наслућује да би у селима и насељима које обилази дошло до потпуног колапса. Зато тренутно има скупљених 90 дана годишњег одмора и 100 дана због прековремених сати. Крајем јануара наредне године испуниће оба услова за пензију.
Моле ме да останем још да радим. Додуше, немам неких обавеза ни кући, видећемо. Нема машине коју нисам возио у Комуналном, од цистерне, подизача, смећара и све остало.
Тренутно нема пуно заинтересованих да наследе Шефкета, нарочито не његово залагање на послу. Будућност не обећава, зато би улагање у теренске раднике и побољшање услова рада можда и могло да поправи ситуацију. Све до тада, цистерна стара 35 година и Шефкет са више од 40 година радног стажа последња су нада да из Пријепоља неће одлазити слике људи и стоке исцрпљене сушом, какве смо овог лета гледали из многих општина и градова у Србији.
