By Песник из Ивања, Раде Бабић није имао промоцију своје нове збирке песама “Духовни абортус” у пријепољском Дому културе, јер, како каже, није политички подобан за владајућу структуру. Због тога је своје стихове поделио са суграђанима на улици, у насељу Вакуф, уз градилиште где више од годину дана траје борба грађана и грађанки са инвеститорима и општинском управом. Слобода и правда су речи које су ујединиле окупљене.
Дом културе установа лепа
за песника затворена врата
мора песник да плати из сопственог џепа
јер миљеник није локалног апарата
то што пише власти баш не прија
истина зна гадно да завуче
ја ћу овде ипак бити сутра
а они ће сутра бити јуче.
Овим стиховима који нису део седме по реду збирке песама, а који су резултат последњих дешавања, Раде Бабић је почео своје представљање на отвореном. Дом културе је одбио да организује промоцију књиге “Духовни абортус” јер нема рецензију и каталошки број. Бабић тврди да је проблем у порукама и садржини његових песама.
На неки начин ово јесте промоција, мада је ја нисам најавио као такву већ да ћу доћи на место где се више од годину дана води борба. Симболично мислим да је ово најприкладније место за одржавање промоције јер је ово једина оаза у граду која се одупире систему, неправилностима, шиканирањима…А и ја се на овај свој начин, пишући стихове борим против тога – рекао је Раде Бабић.
Правда и слобода су речи око којих су се окупили суграђани, да подрже песника, али и грађане и грађанке који се боре против изградње објекта на раскрсници улица Шућра Џидића, Милуна Дрчелића и Пролетерске.
Милун Драгутиновић, адвокат каже да је Раде Бабић међу реткима у овом крају који има снаге и моћи да каже кроз изговорену реч и песму, нешто што боли становништво.
Ово је једно место где се обесправљују права грађана. Владајућа коалиција, представници локалне самоуправе крше елементарна људска права. Ја увек браним општу ствар, никад лични интерес већ оно што је добро за све.
Зухра Лујиновић каже да се грађани овог насеља боре за слободу, исто као и Раде збопг чега је ово место идеално за овај догађај.
Желим да сви будемо исти пред законом и богом. Да нас ништа не одваја. Ни наше знање, ни образовање, ни порекло ни богатство – рекао је Александар Пушица.
Међу онима који су дали подршку, био је и Милан Лучић, који је изговорио песму “Завет” покојног песника Слободана Вучинића.
Да ли ћу ја бити човек или сплачина, зависи од мене, од мог понашања и односа према својој околини – рекао је Милан Лучић.
Окупљени су тражили од песника да чита више песама него што је планирао, а растали су се уз жељу да се следећи пут сретну у слободној установи културе која ће бити отворена за песнике и уметнике који мисле својом главом и својим делима осликавају стање ствари у друштву.
