By У селу Хисарџик надомак Пријепоља издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ скоро две деценије функционише без основног услова за рад, а то је вода. Ученици свакодневно доносе воду од куће за пиће, а уместо тоалета, изграђених у оквиру школе, користе пољски тоалет који је у веома лошем стању.
Издвојено одељење основне школе „Свети Сава“ у Хисарџику има шест ђака, а за две – три године биће их још више. Иако се ради о образовној установи, услови подсећају на нека прошла времена.
Највише бих волео да ова школа има воду, WC и ограду. Ја сам неколико пута ишао доле за лопту. Некада одем и по километар да је узмем, јер нема ограде. Мора да се среди – жеља је Махира Заимовића који је у овој школи провео четири године.
Зграда ове школе изграђена је средином деведесетих година, а две године након тога кренула је са радом. Одржавање чистоће и основне хигијене пада на леђа домарке Сабахете, која свакодневно улаже огроман труд да школа остане колико-толико функционална.
Од првог дана радим у овој школи. Воде нам је одмах нестало. Годину дана смо је имали. То нам је велики проблем. Идем баш далеко да бих донела воду – каже домарка у овој школи Сабахета Капиџић.
Уместо тоалета који су опремљени свим неопходним елементима, ђаци користе пољски WC који је стар, оронуо и без основних услова за хигијену.
Све је постављено. Само фали вода. Значи све. Проблем је вода – наглашава Сабахета.
За Махира највећи проблем је коришћење спољног тоалета у зимском периоду.
Превише хладно и не може да се иде. Нема ко да очисти снег, а и WC је у лошем стању. Само чекамо када ће да се сруши – каже Махир.
Да је школа некада имала воду потврђује нам и Химзо Диздраевић који је цео свој живот провео у Хисарџику.
Ево ту на неких 300 – 400 метара има каптажа одакле је та прва вода кренула. Приликом изградње пута дошло је вероватно до нагњечења црева и то тако стоји. Деца немају воду. Интервенисали смо и у матичној школи у Бостанима. У општини смо тражили да се укопа нека цистерна. Ако ништа, мештани су били спремни да определе своја средства да се то уради, али од тога нема ништа. Ми не можемо ништа јер је ово школско двориште. Не смемо предузимати ништа без сагласности матичне школе или општине – истиче Химзо Диздаревић који је и члан савета МЗ Хисарџик.
Локална заједница годинама обећава решење, али конкретних помака још увек нема.
Ишао сам на састанак у општину када председник прима странке. Тражио сам да се купи цистерна која кошта око 50 или 60 хиљада динара. Од пара за нафту за чишћење снега ја бих платио машину да нам ту цистерну укопа изнад школе како би вода текла природним падом. Једном годишње да се дотера цистерна и проблем би се решио. Нису нам дали ништа – истиче председник савета МЗ Хисарџик Сенад Фетаховић.
Захваљујући матичној школи набављена је једна мања цистерна, коју деца тренутно користе. Директорка школе је свесна да је то само привремено решење.
У разговорима са локалном самоуправом сам дошла до сазнања да они већ имају некакав план, у смислу да ће ту проћи градски водовод у Хисарџику, али није прецизирано у које догледно време би то могло да се деси и која би то година била. Представници локалне самоуправе су више пута били на лицу места и испитивали су како и шта. Сада је на њима да нешто предузму. Ми морамо пронаћи начин да имамо макар ту техничку воду уколико није довољно оно што постоји. Ми смо стварно стално на терену да видимо да ли је то довољно или није. Имамо срећу да наша радница Сабахета има резервоар па нам је уступила део воде тако да сналазимо се онолико колико је то могуће да деца бар на тај начин немају проблем – објашњава директорка ОШ „Свети Сава“ искрица Радоњић.
И поред свих тешкоћа, деца редовно похађају наставу и показују изузетну вољу за учењем. Стрпљиво чекају и не траже много. Само основне услове за живот и образовање.
