Жене на селу – Како до пољопривредне пензије?

Жене на селу – Како до пољопривредне пензије?

Жене на селу су равноправне са мушкарцима по питању права да поседују имовину и права наслеђивања, али се у већини руралних подручја имовина регистује на мушкарце, а од жена се очекује и да се одрекну наслеђа у корист мушких чланова породице. То доприноси одржавању неповољног положаја жена на селу, али и отежава могућност остваривања здравственог и пензијског осигурања, због чега велики број старијих жена са села не прима пензију.

Србија је и даље претежно патријархално и традиционално друштво, што директно утиче на остваривање родне равноправности. Велики број жена на селу нема услове да равноправно учествује у доношењу одлука на свим нивоима, нема приступ здравственим услугама, образовању и социјалним услугама. Кућни послови и брига о деци готово су у потпуности препуштени њима, уз интензиван рад у пољопривреди. Само 15,9% жена су доноситељке одлука у вези са организовањем пољопривредне производње на газдинству, ретко су стално запослене на газдинству, док су најчешће неформално ангажована радна снага у обављању пољопривредних послова.

Иако закони у Србији гарантују родну равноправност, у пракси је ситуација другачија, па се сеоске жене суочавају са бројним препрекама приликом остваривања својих права услед патријархалних и културних норми, неприступачности услуга, као и недовољног знања о својим правима. Све ово доводи до тога да су жене на селу битно мање покривене здравственим осигурањем, а око 60% жена није покривено пензијским осигурањем.  То је чињеница којој треба посветити посебну пажњу јер је она извор дискриминације жена са села због њиховог неплаћеног рада и доводи их у економски зависан положај.

Жене са села могу да уплате здравствено осигурање преко Фонда за здравство у износу од 4000 динара за три или четри месеца, с тим да не могу да то користе ако имају дуг за здравствено осигурање преко пољопривреде. Тако да су жене у пат позицији па се онда довијају да се пријаве фиктивно у неке приватне фирме код фамилије и да плате 19000 месечно за стаж да би добиле здравствену књижицу. Пољопривредно осигурање за ПИО и здравствено је једна велика тема, јер је у питању дискриминација укупног пољопривредног становништва које је доведено у дужничко ропство са пољопривредним осигурањем. Пензије пољопривредника су јако мале, а и када иду у пензију, онда има накаче дуг за порезе и доприносе које отплаћују од те минималне пензије до смрти. У србији са Косовом и Метохијом има око 21000 хиљада пољопривредника, с тим да се не зна колико је од тога жена, а колико мушкараца, зато што Фонд за здравство не разврстава податке по полу – каже Радмила Гујаничић из Женског центра Ужице.

Она додаје да поред проблема за укупно пољопривредно становништво још већи проблем за жене, јер су оне дискриминисане у односу на мушкарце и у односу на жене које живе у граду, а имају земљу на селу.

Њих нико није терао и ако су незапослене да буду пријављене на пољопривредно осигурање – мислим на жене које живе у граду, а имају земљу у власништву, а жене које живе на селу само због те чињенице су без њихове воље пријавили на осигурање. Тако да су се касније запослиле и када је требало да оду у пензију, њима је дошао дуг за заостале порезе и доприносе по осову пољопривредног осигурања, који им се сада одбија од минималне пензије. Нпр. у случају жене која је као НК радник радила као чистачица у болници и која са 25 година радног стажа отишла у пензију која је 14.500 динара, одбија јој се у ратама по 4500 динара дуг за заостале порезе и доприносе, који је у том моменту износио 300.000 динара.
Њеном свекру никада није стигла ни једна опомена за неплаћене порезе и доприносе, што се може видети из евиденције да је сваке године без проблема регистровао и кола и трактор – истиче Гујаничић.

Према Конвенцији Уједињених Нација о елиминацији свих облика дискриминације жена, чија је потписница и Србија, држава би требало да обезбеди да све сеоске жене имају несметан приступ здравственим и социјалним услугама и запошљавању, као и да предузме неопходне мере на искорењивању дискриминаторне праксе према женама у погледу имовинских права.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *