By О положају жена у друштву, али и о потреби оздрављења друштва у Србији, које мора почети именовањем стручних, а не политички подобних људи на одговорне и руководеће функције, разговарали смо са консултанткињом за родну равноправност Бранкицом Јанковић. Она је била гошћа у новој епизоди подкаста „Наш глас – глас разума“.
Питање равноправности жена у Србији је имало одређених помака, али и даље постоје значајне разлике између формалне равноправности, коју гарантују закони и стварног положаја жена у пракси. Колико се жене у друштву у Србији питају и колико се њихови гласови уважавају?
Присуство је дозвољено, али је глас ограничен. Не можете ући у оне сфере које су резервисане само за врло, врло мали број мушкараца, а то су геополитика, безбедност и финансије. Где ће наше друштво? Куда ће? Од којих пара ћемо то финансирати? Како изгледају главни економски токови? Ту нећете видети жене. То је резервисано за један веома узак круг људи. То је врх актуелног политичког режима који сам трасира пут – каже консултанткиња за родну равноправност Бранкица Јанковић.
Јанковић наводи да је проблем што одлуке не доноси Народна скупштина, како би требало, а узрок свих проблема је што се положај и радно место добија на основу политичке припадности, а не на основу стручности и професионалних вештина.
Наше друштво ће спасити враћање на фабричка подешавања, која подразумевају поштовање рада, знања, професионализма, етике и морала, а не партијске припадности и лојалности разним вођама и шефовима.Када нам се то буде десило и када будемо нашли најбољи модел да достигнемо те вредности – а то неће бити једноставан процес, али је сигурно могуће – успећемо да оздравимо наше друштво.
Када друштво оздрави у њега ће се постепено вратити млади људи који су отишли јер не желе да живе и раде у условима када морају да испуњавају захтеве партије, уместо да одговорно раде свој посао, усавршавају се и напредују.
То је кључни услов оздрављења, опстанка и даљег развоја нашег друштва, како би људи престали да одлазе. Људи највише одлазе управо због тога и осећају велико огорчење што, уместо да буду на својим радним местима, многи од њих морају да улазе у разне аутобусе и иду да подржавају нешто што иначе никада не би подржали. Или то већ подржавају, али свакако нису заинтересовани да непрестано испуњавају разне обавезе партије којој припадају.
Бранкица Јанковић је била Повереница за заштиту равноправности у два мандата, а сада је активна у оквиру Женске платформе за развој Србије, која промовише Манифест жена за нови друштвени уговор.
