Један од најважнијих послова у воћњаку је резидба. Март је време када се у нашим крајевима обавља зимска резидба од које зависи квалитет и количина рода различитих воћних култура. Када је најбоље време за орезивање воћки и како правилном резидбом одржавати воћњак открио нам је Елвис Хамзић који ових дана орезује воћњаке широм пријепољског краја.
Оштрим и прецизним потезима воћарских маказа, Елвис Хамзић орезује засаде шљива у Великој Жупи. Чини се, брзо и једноставно, али је ово воћњак који Елвис одржава већ неколико година. Иако је у овим крајевима најзаступљенија зимска резидба, најбољи тренутак за орезивање воћа, је како каже, одмах после бербе.
Ради се та зелена резидба, тад се отварају врхови воћке да може светлост да продре у унутрашњост круне и да гране не би оголеле, једноставно одбаци се неки вишак грана које беспотребно троше воду у том летњем периоду. Тад је најбоље урадити 90 % ствари и учинити то да зимска резидба буде само корекција летње резидбе – истиче резач са дугогодишњим искуством Елвис Хамзић.
Квалитетно орезивање воћа подразумева да резач влада знањем и техником коју константно усавршава. Основа рездибе је познавање подлоге на којој је воћка калемљена, као и специфичност сваке сорте.
Код нас је код шљиве заступљена подлога џанарика која је мало бујнија подлога, док је у последње време почела да се уводи мање бујна подлога вавит и ваива. Код нас у Пријепољу још нема тих подлога, али остатак Србије је увео те подлоге. Ми морамо да знамо која је подлога зато што је то мотор биљке и што је тај мотор јачи, воћка мора бити виша. Не можемо да држимо стабло шљиве са подлогом џанарике на три метра, док ове друге подлоге можемо мало да смиримо. Друго што морамо знати је сортна специфичност, односно на којим типовима грана рађају поједине сорте. Ми у овом засаду имамо две сорте, једна је чачанска родна, друга је чачанска лепотица и велика је разлика у резидби те две сорте. Рецимо, за чачнску родну морамо да кратимо и једногодишње гране како не би дошло до огољевања и изношења рода до краја грана, док код чачанске лепотице не долази до тога – објашњава Хамзић.
Оштар, добро пробран алат у великој мери олакшава посао орезивања, али да би воћке остале здраве, веома је важно да се алат дезинфикује.
Алат мора бити дезинфикован приликом савког уласка у нови воћњак. Ова година је мало специфична што се тиче резидбе крушке. Прошле године смо имали веома јак напад једне бактерије ервиније која је уништила 30-40 % стабала крушке. Неко не уме да препозна ту болест, да одстрани гране које су заражене и онда кад тим алатом, може да зарази следеће стабло ако није дезинфиковао алат. Битно је да правите праве резове и да неоставља те неке патрље из којих ће да ничу водопије – додаје Елвис Хамзић.
У овом послу, Елвис Хамзић је више од 25 година. Добра зарада није једино што га задржава у овом напорном и захтевном послу у ком су, ипак, пресудни познавање и љубав према воћарству.

