Међу двадесет путника воза 671 који је 27. фебруара 1993. године саобраћао на релацији Београд – Бар, а који никада нису стигли на своје одредиште, јер су их припадници паравојне формације „Осветници“ отели, а затим и убили, било је девет Пријепољаца: Адем Аломеровић, Расим Ћорић, Нијазија Кајевић, Фикрет Мемовић, Мухидин Ханић, Џафер Топузовић, Сафет Прељевић, Февзија Зековић и Рифат Хусовић, који је живео у Бијелом Пољу. Ове године се навршава и седам година од почетка суђења за 15 окривљених, којима се суди у Сарајеву и Београду. Судски процеси трају неприхватљиво дуго, каже Наил Кајевић, брат убијеног Нијазије.
Чињеница да су путници отети са намером да се то никад не процесуира и никад не осуди говори у прилог томе зашто суђење траје толико дуго. Оно чиме су породице задовољне јесте што општина чини све да ове жртве имају статус као и све жртве ратова из 90-их година. Захвални смо грађанима Пријепоља што су од својих средстава направили спомен обележје јер је то једино место где можемо да одемо на тај дан, с обзиром да су пронађени посмртни остаци само лица – каже Наил Кајевић.
Шта би, после скоро три болне деценије, породицама могло да донесе мир?
Оно што тражимо све време јесте да се пронађу посмртни остаци. Држава је то могла да уради, али чињеница да је отмица организована, да се знало за њу месец дана раније и да су о томе расправљали врх војске, полиције и железнице говори да је држава то планирала и да јој није у интересу да се то заврши – сматра Кајевић.
Како је најављено из Општинске управе, ове године дан отмице путника у Штрпцима биће обележен пријемом за породице отетих грађана Пријепоља код председника општине, након чега ће чланови породица и општинско руководство, положити цвеће на спомен обележје у Шарампову. Због епидемиолошке ситуације изостаће масовније окупљање.