By Према последњем попису у Пријепољу скоро сваки пети становник има више од 65 година, док је просечна старост становништва 40, 1 година, што нас сврстава у општине са старим становништвом. Усамљеност, недоступност здравствених и социјалних услуга, удаљеност од породице или родбине, последице пандемије корона вируса, најчешћи су проблеми који утичу на положај старијих људи у Пријепољу.
Према демографским критеријумима старијим особама се сматрају особе преко 65 година, међутим упитно је колико су године мерило старости, јер је старење врло релативан појам, а ни свака старост није иста.
По мени, године нису мерило старости. Има људи који су стари и са 60, а има људи који нису стари ни са 80 година, јер су остали витални, активни и желе да буду део друштва који је користан овој заједници. Али како нисмо сви исти у младости, нисмо сви исти ни у старости – сматра пензионер Халил Шантић.
Одлазак у пензију, губитак посла или дотадашњих позиција и функција представљају неки од преломних догађаја у животу старијих особа, који, ако се томе придружи и погоршање здравља, доводе до постепеног губитка самосталности и независности.
Сигурно да ту постоји одређен степен аутономије, свог личног ја, самосталности, смоодлучивања, самобића… То је непобитан процес из више разлога. Одласком у пензију губи се контакт са неком радном, професионалном и друштвеном реалношћу. Друго, пензије су знатно мање од примања док је човек у радном односу и онда долази, поготово ако су ниже пензије, у економску зависност од чланова породице – истиче председник Удружења пензионера Пријепоља Љубиша Вуковић, напомињући да старењем такође слаби утицај на породицу и родбину.
Усамљеност, недоступност одређених здравствених и социјалних услуга, удаљеност од породице или родбине чија помоћ им је потребна, старије особе наводе као најчешће проблеме са којима се суочавају.
Мислим да су пензионери и старији људи у Пријепољу, на неки начин заборављени. Можда нисам у току, али не знам када је неко од општинских структура, поменуо проблеме старијих људи. Пријепоље је град који нема ниједан клуб за пензионере, односно старије људе. Такође, нема дом за старе, а скоро сваки град у Србији има, и то је једна сигурност за људе, да знају сутра, ако буде потребе где могу живети – каже пензионерка Миља Петровић.
Пандемија корона вируса у претходне две године додатно је ослабила ионако тежак положај старијих особа. Као нарочито тежак период истичу прошлогодишњу забрану кретања за старије од 65 година, а пандемија је оставила и бројне друге последице.
Када је био уведен „lockdown“ на почетку епидемије у априлу прошле године, кад ја као старији од 65 година нисам могао да мрднем из свог дворишта, а имам пчелињак и башту тако ту близу, једноставно сам почео да се губим, нисам знао шта да радим са собом, просто је почела да ме хвата блага паника. Иако је сада другачије, пандемија је на људе оставила трага, повукли смо се, не посећујемо се сад – мишљења је пензионер Јусуф Карахоџић.
Према пројекцијама РЗС-а за тридесет година у Србији ће сваки четврти становник имати изнад 65 година, док ће се удео становништва млађег од 15 година смањити за 4 одсто. Ову чињеницу би требало сви да имамо на уму када говоримо, али и утичемо на положај старијих особа јер је старост једина извесна будућност.
