Зорица Златић Ивковић – Историчарка уметности заљубљена у истраживачки и теренски рад

Зорица Златић Ивковић – Историчарка уметности заљубљена у истраживачки и теренски рад

Историчарка  уметности Зорица Златић Ивковић,  стручњакиња  за српски средњи век заљубљена у теренски посао, учествовала је у различитим истраживањима у црквама и манастирима Македоније, Косова и Метохије, западне Србије…

Њен дипломски рад Зидно сликарство XIV века у манастиру Зрзе, одбрањен код академика Војислава Ј.Ђурића, проглашен је за  најбољи дипломски рад из области националне уметности у  1975. години. Награда Спомен збирке Павла Бељанског у Новом Саду одмах по завршетку студија одределила је њену доњу границу. У даљем раду задавала је себи само више циљеве.

Свесна сам тога и дан данас и све што радим, радим да буде достојно награде Павле Бељански, а посебно мог професора Војислава Ђурића. И не само њега, већ свих мојих професора који су били изузетни научници, изузетни професори и академици, врло угледни код нас, а посебноу свету -каже историчарка умезности Зорица Златић Ивковић.

Припада реду оних културних посленика који су највећи део радног века, са бескрајном посвећеношћу, провели на терену штитећи, реконструишући и спасавајући нашу духовну баштину, страдалу током векова.

Сећам се тог осећаја који сам имала, недостатак искуства, недостатак знања, многе непрочитане књиге, страх од тога шта не знам. Данас је много већа сигурност. Наравно, данас сам још свеснија колико тога не знам, колико тога постоји, а ја не могу да досегнем јер је људски век кратак за то. Али све лакше иде, лакше препознајем неке ствари на терену, знам како да се снађем, како да трагам и чини ми се да ми је овај период некако најквалитетнији, нешто квалитетније могу да направим него што сам могла некада – сматра Зорица.

Љубав према природи је из града одвела у сеоску средину.

Ако живим квалитетније, ако смо окружени природом, ако имам неки мир у свом дому можда ћу моћи квалитетније да читам и пишем. И наравно, да дете одгајам у природи, да упозна природу и да из детиљства понесе оно нешто што ће да памти, што ће га чинити бољим човеком у будућности -искрена је Зорица Златић Ивковић.

Ко су јој били подршка у раду?

Осим породице која је увек показивала разумевње колико се могло тешко да сам имала неку велику подршку. Све ово што сам радила као историчарка уметности више сам радила као хоби – то је моје опредељење, то је оно што волим, што ме испуњава и то радим кад год имам времена, а сада га имам јер више не морам на посао. Сада је све ово време посвећено теми коју желим да до краја истражим – завршава Зорица.

Њен рад је изузетно цењен што потврђују бројне награде, медаље и друга признања међу којима су Медаља за допринос очувању културног наслеђа, Грамата епископа жичког, Велика награда Друштва конзерватора Србије, Повеља „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије.

Подели на мрежама

Повезани чланци