„Ћетенија уз пјесму и игру“ – Традиција отргнута од заборава

„Ћетенија уз пјесму и игру“ – Традиција отргнута од заборава

Процес припреме традиционалне посластице специфичног укуса који подсећа на шећерну вуну траје више од два сата, а почиње шпиновањем шећера и воде, у које се додаје лимун.

Oво се изузетно прави када је велика зима, да би се агда, односно ушпиновани шећер, стегао. Сад смо ставили воду и шећер, а додаје се и по мало лимуна све док се смеса не карамелише – процес припреме објашњава Мелка Хаџагић.

Када маса поприми златну боју и адекватну густину, излива се у велику тепсију демирлију.

Скупљамо то са тепсије, скупљамо све док се не прохлади довољно да ту масу можемо дићи на руке. Када дигнемо на руке, онда то растежемо. Што се више буде растезало, ћетенија ће боље успети. На крају то спуштамо у предходно испечено брашно. Нас осам онда то кружно месимо – описује главна мајсторица Џева Мезилџић.

Драж припремања ове посластице огледа се у дружењу и севдалинци, коју жене све време припреме ћетеније певају.

Ово је била и прилика да се испричају неке старе анегдоте у вези са припремом ове посластице.

Сва се омладина скупљала, дружила некад. Момци би знали украсти шерпу, па је вратити, а цуре се секирају и тако упознавање било – присећа се Мујесира Лончаревић.

Спремање ћетеније је био најбољи начин да се прекрате дуге зимске ноћи.

Уз пјесму, уз причу, уз смијех – тако би се те ноћи та халва завршавала. Дивне су то успомене, много је то лијепо било. Та дружења и све. Сада тога више нема, али ето, Ибро нас је подстакао да се присјетимо – каже Азра Мемовић.

И прошле и ове године манифестација „Ћетенија уз пјесму и игру“ изазвала је велику пажњу публике.

На основу прича моје мајке да се то у Пљевљима доста припремало, али онда и овде у Пријепољу, ја сам закључио да би повратак тој традицији био веома значајан. На тај начин најбоље негујемо нашу баштину, а и поново оживљавамо једну традицију коју су практиковале наше мајке, наше нане – истиче уредник програма бошњачке културе Ибрахим Аличковић. 

Директор Дома културе Радослав Коругић истакао је да је тај део традиције бошњачког, муслиманског народа са ових простора био већ прилично заборављен, а да све што је део културе и традиције треба неговати.

Смесу од развученог карамелисаног шећера осам вредних жена сјединиле су са предходно испеченим брашном, а бројну публику је за то време забављао оркестар пријепољских и пљеваљских тамбураша, као и фолклорни ансамбл Дома културе.

Због топлијег времена ћетенија није добила своју специфичну кончасту структуру, али сви су уз песму и игру уживали у њеном препознатљивом укусу.

 

Подели на мрежама

Повезани чланци