У бомбардовању је уништено и оштећено око 25.000 стамбених објеката, 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећени су бројни аеродроми, болнице, домови здравља, школе, споменици културе и 44 моста, док су 38 потпуно разорени. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети НАТО бомбардера.
За време НАТО агресије, у Пријепољу је два пута гранатиран мост код Железничке станице и Градски стадион. Током ових гранатирања оштећени су многи објекти у граду. У гранатирању Бистрице срушени су железнички мост, пруга Београд-Бар је оштећена на више места, као и мост преко Лима за Кучин. Железнички саобраћај је био у прекиду а гранатирањем моста преко увца у Кокином броду био је пресечен и друмски саобраћај ка Београду.
Одлука о агресији на тадашњу Савезну републику Југославију донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО Хавијер Сола

