By Млади атлетичари и атлетичарке АК „Полет“ и овог лета бележе запажене резултате. Последњи у низу стигли су са Првенства Централне Србије за млађе јуниоре и јуниорке, где је Мерјем Таловић освојила златну медаљу у трци на 400 метара, Саед Прељевић сребро у скоку у вис, док је Мејра Кулоглија била седма у скоку у даљ. Екипа ТВ Форум посетила их је на једном од тренинга, непосредно пре овог такмичења.
Упркос високим температурама, млади атлетичари и атлетичарке „Полета“ вредно тренирају, припремајући се за нове изазове, али и нове успехе. Интересовање за „краљицу спортова“ у Пријепољу расте, а добри резултати на домаћим и регионалним такмичењима додатна су мотивација за ове младе спортисте.
Тренирам већ пет или шест година, нисам сигуран. Привукао ме брат атлетици, зато што је он био у репрезентацији. И он се исто бавио скоком у вис, као ја. Имам мотивацију од њега да будем као он. Лични рекорд ми је 170 цм. Планови су да то повећавам и да будем што бољи. Нисам до сада ишао на нека значајна такмичења. Био сам на Санџачким играма, где сам био трећи. Трчао сам 200 метара. Био сам на МОСИ – и у штафети. Освојили смо сребро и то је то – каже талентовани Сеад Прељевић који се на првенству Централне Србије окитио сребрним одличјем.
Луција Самарџић атлетику тренира већ шест година.
Привукла ме зато што се у њој највише проналазим. Некако ми највише одговара као спорт. Ја се такмичим у скоку у даљ. Највећи ми је узор Ивана Шпановић, јер се бави мојом дисциплином. Нисам имала нека значајна такмичења.Планови за будућност су да наставим да тренирам и да се покажем што бољим резултатима – истиче Луција.
Мерјем Таловић већ дуже време бележи сјајне резултате, што је потврдила и освајањем златне медаље на 400 метара на првенству Централне Србије.
Атлетку тренирам пет година. Тренирам овде у Новом Пазару. Моје дисциплине су 100, 200 и 400 метара. Сада, на Санџачким играма, била сам јако добра на 400 метара. Време ми је било минут и једна секунда. Трудићу се сада да спустим то испод минута – каже Мерјем.
Већ пет година у Атлетском клубу “Полет” је и Мина Капиџић.
Атлетику сам изабрала зато што је супер атмосфера у клубу. Тренери су одлични. Ишли смо на разна такмичења. У наставку ћу се трудити да постигнем што боље резултате. До сада је моја дисциплина била скок удаљ. Лични рекорд ми је био 4,5 метра. Али сада прелазим на троскок, јер мислим да ту могу да остварим боље резултате – саматра млађана Мина.
У АК „Полет“ настоје да знање и искуство пренесу на нове генерације. Клуб већ 25 година окупља младе који желе да се баве атлетиком, а из његових редова стасали су бројни успешни такмичари и репрезентативци. Данас је у фокусу стварање нове генерације која би могла да настави тим путем.
Имамо деце, имамо заинтересованих. Мало нас коче финансијска средства, али ту се боримо колико можемо. Ова сезона била је успешна. До краја сезоне имамо још два такмичења. Имамо добре резултате. Имамо четири репрезентативца. То много значи за овај мали град и клуб „Полет“, који већ 25 година постоји. Трудићемо се и надамо се да ћемо постићи још боље резултате. Имамо у клубу једног од најбољих тренера у Србији, Сава Пушицу. Значи нам његово искуство, поготово за скок у вис и за куглу. Трудимо се да напредујемо што више, али то је нешто што нам недостаје. Стаза је већ мало похабана и треба је репарирати. Али, опет, имамо добре услове у односу на оно што смо некада имали, када сам ја почињао да тренирам – задовољан је председник и тренер АК “Полет” Спасоје Петрић.
Добри резултати, међутим, не значе да су услови за рад идеални. Финансијска ограничења често су препрека да на такмичења отпутују сви који би могли да се надмећу, па се у клубу сналазе како би младим атлетичарима обезбедили што више прилика за наступе и напредовање.
Средства која добијамо од општине Пријепоље нису довољна да бисмо испоштовали сва такмичења или одемо на њих, али са малим бројем деце.Трудимо се колико можемо. Проблем су већином гориво и храна за децу. Имамо такмичење у недељу. Не можемо да поведемо сву децу, зато што немамо комби, немамо новца за гориво. Колико пута смо апеловали на приватнике, али се нису баш јављали да нам помогну. Надам се да ће бити људи добре воље који ће нам се јавити да помогну овој деци. Потребна нам је помоћ за опрему и друге ствари – истиче Петрић.
Талената има, ентузијазма и жеље за успехом такође. Оно што недостаје јесу бољи услови и већа подршка, како би млади атлетичари могли да искористе свој потенцијал. До тада, остаје им да тренирају, померају сопствене границе и корак по корак крче пут ка новим медаљама, следећи стопе оних који су се већ златним словима уписали у историју пријепољске и српске атлетике.
