By Иако дечији бракови представљају један од најтежих облика кршења људских права и права детета, систем ову штетну друштвену праксу толерише и неоправдано је повезује са традицијом ромске заједнице. Према подацима Центра за социјални рад, у Србији су током прошле године 203 детета регистрована као жртве малолетничког брака, од тога 122 девојчице ромске националности. О овој теми разговарало се на састанку женских удружења који је уприличила шведска организација Квина тил Квина на Борском језеру.
Беспомоћност, насиље, силовање, трговина, издаја, понижење, прекинуто детињство, само су неке од асоцијација присутних на дечије бракове, који представљају грубо кршење права детета и увод су у вишеструко насиље. Дубоко сиромаштво, искљученост и излазак из система образовања само су неки од разлога због којих је ова штетна пракса и даље заступљена.
Према годишњем извештају Реубличког завода за социјалну заштиту могли смо да видимо да је велики број деце погођен овом штетном друштвеном појавом. Највећи број те деце јесте из ромске заједнице. Оно што је најчешћи узрок малолетничких бракова у овој заједници јесте вишедеценијско дубоко сиромаштво, где ви имате породице, које, да би ослободиле свој минимални буџет, у раном детињству удају своје ћерке – каже Марина Симеуновић из Организације А11.
Резултати истраживања „Дечији брак није ромска традиција“, које је обухватило 3.000 ромских породица из 26 градова и општина, показује да је свака друга Ромкиња малолетна ступила у брак, а да је најмлађа девојчица имала само 11 година. Како би дошло до смањења ове штетне праксе, неопходна је озбиљна институционална реакција.
Као што знамо, основно образовање је обавезно за сву децу. Важно је да школа, сваки пут када примети да било који ученик, а посебно дете из ромске заједнице, не долази редовно на наставу, контактира родитеље, истражи шта су разлози за то, да анимира Центар за социјални рад и да заједно то дете врате у школске клупе – истиче Симеуновић.
Чак 83% девојчица које нису завршиле основну школу удале су се малолетне, док је само 10% девојчица са завршеном средњом школом малолетно ступило у брак, што говори у прилог чињеници да је образовање један од најбољих алата у борби против дечијих бракова. Неопходан је и директан рад и едукација у ромским заједницама.
Ако пратимо на који начин је нпр. српска заједница изашла из теме дечијих бракова, видимо да морамо пре свега радити на еманципацији жена, радити у ромској заједници како са мајкама, тако и са очевима, јер су они доносиоци кључних одлука које се тичу деце – закључује Марина Симеуновић.
Истраживање говори да је 87% жена које су ступиле у рани брак незапослено, да су чешће жртве насиља, принудног рада или просјачења, да живе у сиромаштву и у просеку имају троје или више деце, а половина њих је своје прво дете родило између 15. и 16. године старости. Како би се репродукција сиромаштва, насиља и кршења права детета смањила и зауставила, неопходан је озбиљан и системски приступ решавању проблема малолетничких бракова, санкционисање одговорних и креирање подстицајног окружења за школовање ромске деце, посебно девојчица.
У видео прилогу су коришћени кадрови из филма “Мој пут” Ромске женске мреже.
