Дивови Златара пружају шансу особама са сметњама у развоју да се осамостале

Дивови Златара пружају шансу особама са сметњама у развоју да се осамостале

Када је живот пред Дуњу Ристановић и њеног супруга поставио задатак да ли је одлазак у Шведску њихова будућност или је ипак боље да се стално настане у нововарошком селу Ојковица где су пре 10 година купили викендицу, одлука је превагнула на другу страну. Пре пет година напустили су Београд и дошли у село за које их не вежу родбинске везе, већ искључиво љубав према природи. Дуња је основала и хуманитрану организацију „Дивови Златара“, са циљем да младе особе са сметањама у развоју буду укључене у развој заједнице.

Дуња Ристановић је економисткиња, али је одувек имала жељу да буде укључена у хуманитрани рад. Након доласка у Нову Варош тражила је начине да то испуни, али није било организације којој би се прикључила. Зато је основала своју. Дивови Златара данас вредно раде на два пројекта, прикупљају лековито биље и баве се пермакултуром, односно одрживом пољопривредом отпорном на све временске услове. За наше крајеве ово је још увек непознаница, јер се пољопривреда углавном ослања на тешку механизацију и употребу синтетичких препарата.

Надомак самом центра планине Златар, Дуња са члановима организације већ ради по еколошким принципима узгоја пољопривредних култура.

То се ради све у турнусима, што је најбитније. Ово је сад рана пролећна зона, мотивационо је то што се не дође на једну ледину од пола хектара и да кажете „Шта ћу сад са овим?“. Овде је принцип такав да ми сад за рану пролећну зону направимо шест гредица, ставља се дренажни слој: сено, стајњак, сено. Сада може да падне и снег у априлу, тај расад ће да буде леп, јак и здрав. Ми правимо и наша текућа биљна ђубрива. Све да буду и кише и снегови, ми то убацујемо у наше пермамоделе. Сведоци смо да су временске прилике непредвидиве, време је и великих киша и великих суша, а ово дефинитивно јесте решење, пре свега због те симбиозе и компостирања. То заиста буду јаке и здраве биљке.

Све се ради по упутствима едукативне  платформе из мотивационог био баштованства и пермакултуре „Траг биљке“. Тако ће по тим упутствима Дивови Златара произвести цвеће, зачинско биље и мноштво пољопривреднихкултура.

Садили смо грашак, шаргарепу, першун, купус, салату и карфиол – каже Анес Туркмановић, један од чланова организације.

Све се ради са циљем да особе са сметњама у развоју дођу до запослења и стекну радни стаж неопходан за пензију.

Анес је радио по четири месеца сваке године у јавним радовима и онда је веома тешко скупити тих неопходних пет година – каже Анесова мајка Халида Туркмановић.

Највећи страх родитеља је управо шта ће бити са децом када њих не буде. Ми сада ако научимо децу да они могу да одгаје и направе своју храну, тај се страх аутоматски смањује. Кроз башту, кроз расад и свашта нешто, на тај начин ми можемо и неки новац да направимо и самим тим нама јесте циљ да се они запосле – каже Дуња.

Подршку у активностима Дивови Златара добијају од комшија и других људи који препознају значај оваквог удруживања. Очекују да ће се укључити и институције. Овакав вид ангажовања веома је важан и за родитеље особа са сметњама у развоју.

У природи је, дружимо се. Он друштва скоро да уопште није имао, слабо излази у град. Сад је другачије, на ваздуху је и дружи се, а то је велика разлика у односу на раније – каже Оливера Матовић, мајка Михајла Матовића једног од чланова организације.

Халида Туркмановић додаје:

Већ 33 године он има и увек је са нама, значи ни један дан он није остављен сам. То је велика обавеза за родитеља и надам се да ћемо ми родитељи моћи мало да одахнемо, јер ће имати са ким да се дружи и да проводи време. Волела бих и Општина да нам помогне, да нам обезбеди нека средства, ако ништа оно да купимо неки алат и неку кућицу где можемо да оставимо алат и да се склонимо.

Дуња Ристановић напомиње да до сада није било институционалне подршке.

Свака подршка је добродошла. Мислим, ми ћемо свакако да радимо ово што радимо и гурамо нашу причу. Сви су добро дошли.. и школа и вртић и сви да дођу овде да радимо заједно, да се дружимо.

Један од циљева организације „Дивови Златара“ је и да Нова Варош постане општина са највећим бројем запослених особа са менталним потешкоћама у Србији. И ко зна, можда „Дивови Златара“ једног дана постану и социјално предузеће препознатљиво по својој хумансти и начелима често заборављаних принципа људскости и суживота. 

Подели на мрежама

Повезани чланци