Друштво

,

Култура

Дом културе прокишњава на више места – Ко ће спасити брод који тоне?

Зграда Дома културе више од 10 година у стању је константног пропадања. Ни улагања у реконструкцију 2012. године уз помоћ Турске развојне агенције „Тика“ није дало дугорочне резултате. Ова установа културе прокишњава на неколико места, а још увек нико не обећава да ће овај проблем ускоро бити решен.

Зграда Дома културе више од 10 година у стању је константног пропадања. Ни улагања у реконструкцију 2012. године уз помоћ Турске развојне агенције „Тика“ није дало дугорочне резултате. Ова установа културе прокишњава на неколико места, а још увек нико не обећава да ће овај проблем ускоро бити решен. 

Грандиозна и велелепна зграда са корисном повришином од 4500 квадтартних метара када се посматра из даљине изгледа као велики брод усидрен у луку. Али, уколико се нешто убрзо не предузме , ово би могао бити брод који тоне, јер услед сваке кише и отапања снега кров почне да прокишњава на неколико места. Радник Дома културе Милан Шарчевић, који је у овој установи запослен од њеног отварања пре 40 година, показује нам стање на терену. На великој смо сцени, али праве драме дешавају се иза кулиса са сваком већом падавином.

Стрепимо од воде да не дође до хаварије са струјом, ставимо најлоне, жене узму крпе, купе ту воду – објашњава нам Милан.

Један део крова замењен је 2012. године када је средства за то и реконструкцију велике и мале сале донирала Турска развојна агенција „Тика“. И на том делу, али у мањој мери, плафон се натапа водом, а онда вода нађе свој пут до просторија испод седишта на балкону, па даље до самог хола на улазу у Дом културе.  Решење за овај проблем  постоји, а то је да да се уради и друга страна крова, али изгледа да нема воље да се примени.

Иницијатива за изградњу Дома културе покренута је 1969. године, када је формиран иницијални одбор. У септембру, седам година касније, почињу радови које изводи Грађевинска радна организације „Рад“ из Пријепоља којима се прикључују и бројни волонетра. Идејно архитектонско решење радио је професор Драган Илић из Београда, а водећи пројектант био је Завод за урбанизам и пројектовање из Пријепоља. Инвеститор је био новоформирани Фонд за изградњу објеката друштвеног стандарда Скупштине општине Пријепоље. Све је коштало тадашњих 60 милиона динара, 54 милиниона 300 хиљада обезебеђено је средствима грађана  која су се скупљала за месни самодопринос, док је остатак обезбеђен од тадашње Републичке заједнице културе. Зграду Дома културе, тадашњег Дома револуције, свечано је отворио генерал и председник СУБНОР-а Југославије Коста Нађ 3.јула 1979.године (Извор: Монографија поводом 40 година Дома културе аутора Милана Цмиљановића- у припреми).

Како тада, тако и до данас, заграда Дома културе није укњижена и уписана у земљишне књиге, што онемогућава приступ новчаним фондовима, па самим тим неку озбиљнију реконструкцију.

Још колико капи воде ће бити потребно да прелије канте, колико сигнала за узбуну да неко реагује, да овај културно историсјки споменик опет засија у пуном сјају.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *