Драгана Тар, СЕДЕВ: мали пољопривредни произвођачи морају бити под заштитом државе

Драгана Тар, СЕДЕВ: мали пољопривредни произвођачи морају бити под заштитом државе

У оквиру процеса приступања Србије Европској унији, веома битно поглавље посвећено је пољопривреди и руралном развоју. Европа нам намеће стандарде и аграрну политику која је добар модел заштите малих и великих произвођача хране. Заснована је на директним плаћањима и мерама подршке, али и на улагањима у саму инфраструктуру живота на селу, о чему можемо много да научимо. Потрошачи желе да једу квалитетну храну, што мање третирану, а коју обезбеђују мали произвођачи.

Ми смо као држава увели правило флексибилности за прераду на газдинству и прераду малог капацитет, која дају одређене олакшице са одређеним ограничењима. Имате количину до које можете да прерађујете у својој окућници, али имате могућност да уђете у објекте где нисте раније били, као што су ресторани, хотели, малопродајни ланци – каже  директорка СЕЕДЕВ- а Драгана Тар.

Квалитет пољопривредних производа и хране у Србији је неоспоран, али битно је радити на очувању тог квалитета.

Почев од тога да ћемо да сачувамо плодност земљишта, квалитет воде и ваздуха, као и да што мање користимо пестициде и заштитна средства. А наравно произвођачи који се одлуче да раде органску производњу, да могу тај свој производ да додатно означе и наплате – објашњава Драгана.

За унапређење производње и стандардизацију квалитета, неопходно је удруживање малих произвођача.

Оно што је у Европи јако важно, јесте да они функционишу по принципу произвођачких организација и удружења. То јесте нешто о чему ми доста причамо, али морамо још више да урадимо да се та удружења оснаже и да се произвођачи повежу, јер то може да буде пречица ка тржишту – сматра Драгана која истиче да само удружени произвођачи могу да се изборе за бољи тржишни пласман.

Тренд смањења броја пољопривредних произвођача и гашења села у Србији је нарочито изражен, а наша саговорница каже да је и у европским земљама ситуација слична.

Држава и локалне самоуправе могу много да ураде на том пољу, да дизајнирају специјалне мере, како за пољопривреду, тако и за пољопривреднике.  Ми имамо дисконекцију у сфери образовања и подршке након средњих пољопривредих школа. Не постоји мрежа која би менторски пратила те младе људе који желе да се усавршавају и развијају неке нове технологије производње – закључује уз нагласак да је то посебно приметно у разуђеним подручјима која немају интензивну производњу.

По оцени Драгане Тар, аграрни буџет Србије би требало повећати, али и унапредити начин на који се он троши и ефикасније мерити његове ефекте.

 

Подели на мрежама

Повезани чланци