Фестивал другачије моде – спора мода за бржи опоравак планете од загађења

Фестивал другачије моде – спора мода за бржи опоравак планете од загађења

Начин производње, брза потрошња и хиперпродукција одеће, доводе планету Земљу на сами руб еколошке одрживости. Насупрот томе стоји спора и одржива мода, базирана на квалитету, а не квантитету. Да би наша размишљања и деловања у овом сегменту прилагодили одрживости, подсетио нас је Фестивал другачије моде, који је одржан у Дорћол Плацу у Београду.

Фестивал другачије моде окупио је 20 брендова које воде жене из различитих делова Србије. Све оне одолевају тренду производње одевних предмета који су све јефтинији, чији су материјали лошег квалитета, а отпада је све више. Oснивачице Фестивала у бази већ имају око 100 брендова из Србије који заступају концепт одрживе моде.

За мале брендове иницијативе као што су наше, простора на великом тржишту још увек нема, јер жене и саме кажу да немају довољно ресурса за неку озбиљнију промоцију или да имају још запослених, јер оне се углавном саме баве својим иницијативама. Ми смо мапирале те њихове потребе за промоцијом и удруживањем. Оно што јесте различито у односу на ту капиталистичку, тржишну и брзу моду јесте да жене нису овде једна другој конкуренција. То је наш главни утисак када разговарамо са њима, оне се међусобно врло подржавају, не сматрају се као конкуренција, већ желе да се удруже, да заједно наступају на тржишту, да заједно купују репроматеријал за њихов рад – каже Наташа Нишкановић, кооснивачица Фестивала другачије моде.

Мода јесте део којим исказујемо и наш идентитет. Зато је у овом ланцу неопходно да преузмемо одговорност и будемо карика одрживости.

Прво, произвођачи су ти који производе велику количину артикала годишње. Текстилна индустрија је други највећи загађивач у свету после нафте. Ми сада имамо планине и планине одбаченог текстила углавном у земљама глобалног југа, у Европи још увек не толико. Они се у земљама глобалног југа депонују и на крају завршавају у океанима. Већина текстила није чист памук или лан, то су блендови и комбинације материјала које не могу да се биоразграде, тако да је то један велик растући проблем у свету. Ми конзументи смо одговорни за количину артикала које годишње купујемо и одговорни смо од кога и шта купујемо – истиче Катарина Ејдус, кооснивачица Фестивала другачије моде.

Цео концепт одрживости ове гране индустрије спаја моду, екологију и феминизам.

Мени се раније чинило да је то неко конзервирање традиционалне улоге жена и да са тим вјештинама требамо да раскрстимо. Сада им учитавамо нове димензије: репетиција, медитација, повратак материјалима који су еколошки адекватни времену у којем живим. Мислим да вероватно стално морамо да промишљамо наше вештине које практикујемо, него и политике које живимо – закључује Јелена Вишњић из Феминистичког културног центра БеФем.

Подршку организацији дала је и Ерсте банка, која је и током трајања Фестивала организовала кутак социјалног предузетништва.  

Мислимо да је тај лични контакт кључан, где жене осете  да у овом неформалном окружењу могу лакше да поставе питање па да процене у којој су фази и коме даље могу да се обрате – појашњава Соња Конаковић Свирчев, менаџерка за друштвено-одгoворно пословање у Ерсте банци.

Едукативне радионице биле су део пратећег фестивалског програма. Италијанска дизајнерка Фламинија Сакучи одржала је мастерклас о томе како покренути сопствени одрживи бренд. Такође, одржане су радионице за израду беџева и пустовања вуне.

Догађај су организовали модни бренд Women on the Way и Удружење Нитна, а подржали Ерсте Банка, Амбасада Италије у Србији, БеФем Феминистички културни центар, Catalyst Balkan – Donacije.rs и Share фондација.

Подели на мрежама

Повезани чланци