Какав је положај жена на тржишту рада у Србији у односу на ЕУ?

Какав је положај жена на тржишту рада у Србији у односу на ЕУ?

Равноправност жена и мушкараца једна је од темељних вредности Европске уније, садржаних у Уговору из Рима из 1957. године, у којем је утврђено начело једнаке зараде за једнак рад. Иако би положај жена у Европи требало да буде равноправан и сигуран, из статистичких података видљиво је да су жене у политичком и пословном свету недовољно заступљене и у просеку зарађују мање него мушкарци. Ипак, подаци показују да се радна права жена више поштују него у Србији.

Иако су жене у ЕУ образованије од мушкараца, односно 34 одсто њих има више или високо образовање у поређењу са мушкарцима којих је 29 одсто са дипломом, оне ипак зарађују мање од мушкараца, и то у просеку 15 одсто, најновији су подаци Еуростата. Србија и даље заостаје за просеком ЕУ у свим доменима индекса родне равноправности.

По свему се разликује, од услова рада, понашања према женама, остваривању права на рад, породиљско и трудничко боловање, разлици у цени рада мушкарца и жене… По истраживањима се у свему разликује, па није ни чудо да се велики број жена одлучује да одлази у земље Европске уније, пре свега Немачку, Швајцарску и Аустрију – каже Владимир Даниловић, новинар и активиста.

Европска унија у оквиру Европског социјалног фонда помаже женама да остваре бољи приступ запошљавању, пре свега кроз преквалификацију и стицање нових вештина, без предрасуда о мушким и женским занимањима.

Мислим да су уверења та која нас држе да не можемо да идемо даље и да живимо боље, поготову када су у питању економско оснаживање жена и њихова радна права. Колико год да је непоштовање или немање одређених закона баријера, мислим да су та нека уверења којима смо склони као друштво и поднебље нешто што нас успорава у напретку – закључује професорка економске групе предмета Економско-трговинске школе у Пријепољу Селма Хурић.

Жене у Србији у већем броју раде у секторима са мањим зарадама, углавном на положајима нижим од положаја мушкараца, често непријављене, без социјалног и здравственог осигурања, без могућности синдикалног организовања, што је корак уназад у односу на период социјализма.

Ми смо од деведесетих, и пре тога, назадовали. Оно што смо ми имали после Другог светског рата и начин на који су синдикати функционисали и радна права која су жене имале и генерално сви радници, право гласа и слично, многе данас развијене земље Европске уније су доста касније добиле. Немам ништа против ЕУ, али они су само прекопирали наше добре праксе. Неки људи који не памте тај период кажу како су заштићена радна права у Европи, а у ствари, било је и овде дивно, само што смо ми то упропастили – истиче Марија Папић Ђурић, једна од оснивачица Панонске антифашистичке организације „ПАОР“ из Зрењанина.

Закон о родној равноправности, који је усвојен 2021. године унео је новине у домену здравствене заштите и здравственог осигурања, чиме је начињен први корак у вредновању неплаћеног рада у оквиру домаћинстава, а усвојена је и Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године. Закључак је да је законодавни оквир  унапређен и усклађен са европским прописима али је потребно доследно спровођење у пракси.

Подели на мрежама

Повезани чланци