By Лаганија исхрана, повећан унос течности, адекватна одећа, избегавање боравка на отвореном у најтоплијем делу дана, савети су лекара који могу да олакшају период тропских врућина, током којег се очекују температуре и до 40 степени Целзијуса. Посебан опрез саветује се деци, трудницама, старијима, али и онима који због природе посла морају да раде на отвореном.
Летње врућине могу бити прави изазов за наше здравље, зато лекари у овом периоду саветују посебне мере када је у питању исхрана, унос течности у организам и одевање, како би превенирали здравствене проблеме.
Када је напољу јако топло, исхрана треба да буде лагана. Знам да сви ми тада имамо мањи апетит, али морамо да уносимо неке калорије које ће задовољити бар тај неки базални метаболизам и мало више, ако нешто радимо. Најбоље је да исхрана буде медитеранска, да буде што више напитака, пре свега воде и воћних сокова. Треба се наравно расхлађивати, али не конзумирати превише хладно и газирано, јер на тај начин можемо добити упалу грла. Где год се крећемо, нека уз нас буде флашица воде. Треба водити рачуна о материјалима и боји одеће. Материјали треба да буду природни, што више памука, свиле и лана, а боје да буду светлије, како би се сунчева светлост одбијала од гардеробе. Када се излази напоље, пожељан је неки шешир или качкет – истиче начелница Одељења за здравствену заштиту одраслог становништва др Елвира Струјић, специјалисткиња опште медицине.
Најважније је избегавати сунце и боравак на отвореном од 10 до 17 часова, користити креме са заштитним фактором 30 за одрасле, односно 50 за децу и особе са осетљивом кожом, препоручује др Струјић.
Најугроженији су запослени који своје радне обавезе обављају на отвореном, пре свега грађевински и пољопривредни радници.
На подне обично направимо паузу неких сат времена када је најјаче сунце, попије се кафа, освеже се људи. Ми смо ипак грађевинци, навикли смо на високе температуре и теренски рад. Ако буду неке баш високе температуре, променићемо радно време – радићемо ујутру и поподне – каже шеф градилишта на путу за манастир Милешева Алмир Поровић.
Посебан опрез се саветује осетљивим категоријама становништва.
Ако неком дође тешко, треба да седне, или ако је у прилици да легне и подигне ноге. Ако се деси да неко колабира, онда је таквој особи неопходно указати прву помоћ. Поставити човека у бочни положај, дати му мало воде, освежити га, умити, а ако и то не помаже, наравно, позвати хитну помоћ. Деца до једне године су веома осетљива, до три године такође, а деца старија од три године имају ипак мало јаче имуне системе, који могу да се боре са вирусима и са сунцем. Једна од рањивих категорија су старији људи, хроничари, који имају разне проблеме, почев од хипертензије, дијабетеса, хроничне опструктивне болести и др. Њихови крвни судови су осетљиви, склеротични. Врло често одреагују када нагло устану на неку ортостатску хипотензију, па могу да падну – они треба да воде рачуна да не праве нагле покрете, да се придржавају свих оних савета које сам претходно рекла – закључује др Струјић.
Докторка Струјић истиче да је повећан број пацијената у транзиту који долазе у пријепољски дом здравља због здравствених тегоба узрокованих прегревањем, па онима који планирају одлазак на море саветује да на пут крећу испавани и избегавају путовање у најтоплијем делу дана, да праве паузе на свака два сата, избегавају енергетска пића и кофеин, а уносе довољно воде и воћних сокова.
