Некада Основна школа „Душан Алексић“, а данас издвојено одељење Основне школе „Бошко Буха“ у Ивању, броји само једног ђака и једног предшколца, иако се старији мештани сећају времена када је њене учионице испуњавало око 120 ученика свих разреда. Због недостатка деце школа је једно време била и затворена, али је поново оживела захваљујући малобројним породицама које су остале у селу. Како изгледа настава у одељењу са свега двоје малишана и има ли наде да ће се у школском дворишту поново чути више дечје граје?
Због својих биолошких карактеристика, Сопотница је привлачна туристима, пре свега планинарима, истраживачима и љубитељима природе, међутим, због одлива становништва, млађе генерације су постале ретке у овом селу. Од 2010. до 2016. године сеоска школа је била затворена због недостатка ђака, а од тада у њеним клупама знање стиче по неколико малишана – тренутно једна ученица трећег разреда и једна девојчица која похађа припремни предшколски програм.
Сваки пут нешто научим када идем у ову школу и овде ми је веома лепо. Мој омиљени предмет је математика – каже Елена Камберовић, ученица трећег разреда.
Малена Милица Љујић истиче да је Лена њена најбоља другарица и да воли да се игра са њом.
Од следеће школске године ова ученица прелази у четврти разред, а добијамо једног првака. У наредним годинама очекујемо и два предшколца. То су сестре Доведовић, од којих је једна тренутно предшколац. Тако да би, према садашњим прогнозама, школа требало да опстане и у наредним годинама, уколико у међувремену не дође до већег прилива деце – каже њихова учитељица Мирјана Топаловић Станић.
Организовање наставе и других активности са само двоје деце различитог узраста може бити прилично изазовно.
Рад са двоје деце овде је веома леп и занимљив, али је са друге стране и помало тежак. Разлог је то што су ученици различитих разреда, па је сама организација наставног процеса другачија него у одељењима која имају већи број ученика. Када је реч о облицима рада, овде смо углавном усмерени на фронтални и индивидуални рад. Да имамо више ученика у једном одељењу, могли бисмо да примењујемо и групни рад или рад у пару, као и друге методе које су карактеристичне за већи број ученика. То овде немамо. Један од изазова је и социјализација због малог броја деце. Ипак, ове две девојчице се веома лепо слажу и добро функционишу заједно. Редовно посећујемо матичну школу и учествујемо у свим њеним активностима, тако да тај сегмент није толико пресудан. Оне нису ускраћене ни за један важан део школског живота – истиче учитељица.
Поред планинарског дома и школе, средствима Министарства за заштиту животне средине и општине Пријепоље изграђен је нови спортски терен, захваљујући којем ће девојчице из школе у Сопотници имати више могућности за дружење.
У претходном периоду трудили смо се, управо као што сте рекли, да не дође до затварања школе. То нам је био најважнији циљ. Желели смо да обезбедимо услове да сваки ђак има апсолутно исте могућности за похађање наставе и боравак у школи. Овај терен ће и те како значити како нашим ученицима, тако и онима који ће долазити из матичне школе и околине, да у оквиру својих активности реализују амбијенталну наставу. Имаће прилику да уживају у лепотама овог места, а истовремено и да реализују наставне садржаје. Не само наша школа, већ ћемо се у наредном периоду потрудити да остваримо сарадњу и са другим школама у нашем окружењу, да их позовемо да буду гости наше школе и да заједно реализујемо амбијентално учење и интегративну наставу. На тај начин овај ресурс, који је изузетно значајан и вредан, можемо искористити на најбољи могући начин – каже Ирена Матовић, директорка ОШ „Бошко Буха“ Ивање.
Основна школа „Бошко Буха“ тренутно има око 150 ђака, а, поред Сопотнице, има издвојена одељења у Лучицама, са три ђака и једним предшколцем, и у Дивцима, где наставу похађају два ђака и један предшколац.

