Аутор/ка: Развој интернета и друштвених мрежа омогућавају лакше ширење информација, али и дезинформација, а термин „лажне вести“ је доживео експанзију протеклих година. Скоро 80% испитаника, у анкети коју смо спровели почетком новембра, рекло је да се са лажним вестима сусреће свакодневно. Подједнак број анкетираних, по 36%, одговорило је да на лажне вести најчешће наилазе на друштвеним мрежама и интернет порталима, док 24% лажне вести препознаје на телевизијама, а тек 4% у штампаним медијима.
У последњем истраживању фокус је био на младима. Упитник је попунило 36 особа, од којих 30 младих и шест старијих од 30 година и чак две трећине девојака и жена. Њих 26 сматра да су млади изложенији лажним вестима од старијих суграђана и суграђанки, док се 10 није сложило. У већини образложења, они који сматрају да су млади изложенији лажним вестима као главни разлог виде време проведено на интернету и друштвеним мрежама, док други мисле да се баш због тога млади много боље сналазе у дигиталном свету и лакше препознају лажне вести.
Да ли су млади изложенији лажним вестима?
- Да. Јер више времена проводе на мобилним телефонима и друштвеним мрежама.
- Да. Преокупљени смо друштвеним мрежама на којим свако може да изнесе било какву тврдњу за коју не постоји доказ ни да је истина ни да није.
- Не. Више су на мрежама од старијих и имају више извора, а и начина да провере одређену вест.
- Не. Много боље се сналазе у дигиталном свету од старијих и лако могу проверити тачност информација, као и поредити исту вест на више портала, док се у мом окружењу старији не сналазе и информишу се путем телевизије и фејсбука.
- Не. Мислим да су подједнако изложени, млађи на друштвеним мрежама а старији на телевизору и преко новина.
Од 30 младих испитаника и испитаница, 20 је одговорило да се са лажним вестима сусреће свакодневно, осам једном седмично и двоје једном месечно. 80 одсто је одговорило да успева да препозна лажне вести, пет да то и не покушава и једно да не успева. Ово се поклапа са резултатима Кровне организације младих Србије, објављеним у Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Републици Србији – 2022. према којима четири петине младих сматрају да умеју да препознају лажну вест, а три четвртине су рекли да се са лажним вестима сусрећу често.
Наша анкета је показала да се скоро 44% младих са лажним вестима сусреће на друштвеним мрежама, око 23% на интернет порталим, 20% на телевизији и око 13% у штампаним медијима. Да лажне вести на друштвеним мрежама пласирају ботови сматра 44% анкетираних, 37% мисли да то раде сами корисници друштвених мрежа, док остатак види инфлуенсере, јавне личности и медије као извор лажних вести на друштвеним мрежама. Истинитост информација најчешће потврђују упоређивањем више извора или претраживањем на интернету и изворима које сматрају поузданим.
Kако проверавате истинитост садржаја?
- Ако су у питању вести о нечему глобалном онда проверим на страним медијима јер они пишу више истине од наших медија, уколико су у питању домаће вести у том случају проверавам медије који су до сад доказали да пишу истину.
- Гуглам по страним медијима уколико су вести на глобалном нивоу, уколико су на локалном, већ је довољно дуго јасно који медији жуде за кликом.
- Тражењем извора, анализирањем начина на који је текст написан и представљен читаоцима.
Већина оних који су попунили анкету сматра да се лажне вести пласирају због повећања броја прегледа и зараде која се тако остварује. Следе они који мисле да се лажне вести креирају да би се обликовало јавно мњење, скренула пажња са правих проблема или остварио политички утицај.
- Повећање броја прегледа. Остваривање зараде на интернету. Политичке кампање.
- Бољи тираж, више посећености портала.
- Углавном кликбаит, такође ако је у питању штампа онда да се скрену мисли са истине и пласира лаж.
- Одређене групације људи желе да искриве поглед на свет обичног човека и кроје вести онако како они желе. Уколико се ради о теоријама завере, оне најбоље пролазе тако што се масовно деле по фејсбуку и по вибер групама са све огромним жутим титлом. Нажалост, код мање образованих људи та промена перцепције најбоље „пали“ јер уколко не могу да разумеју неке научне чињенице, одмах се хватају за пласиране теорије. Иста ствар се ради и у политици где режимски медији свакодневно приказују Потемкинова села како би људима слабије медијске писмености „дали до знања“ да је у држави све сјајно и бајно. Што би рекла песма састава Faithless: „Misinformation is a weapon Of mass destruction“.
- Дезинформисање јавности и скретање пажње са суштине и правих проблема.
- Циљ је да се јавност доведе у заблуду, да се сакрије оно што не одговара властима, да се фокус пребаци на небитне информације, да се оптужују људи којима се не даје простор да се бране.
КОМС је у Алтернативном извештају за 2022. годину препоручио спровођење истраживања о утицају друштвених мрежа на све аспекте живота и психолошки развој младих у Србији, у циљу утврђивања потенцијалних негативних ефеката и планирања њиховог адресирања. Препоручено је и да се мора унапредити медијска писменост, посебно када је реч о новим медијима, у складу са највишим образовним стандардима. Потребно је радити на унапређењу информисања младих, на креирању већег и квалитетнијег медијског садржаја за младе и обучити их, кроз неформално образовање, да критички проматрају и просуђују пласирани садржај у медијима.
