Како пливамо у мору лажних вести?

Како пливамо у мору лажних вести?

Неистине и дезинформације постоје откад и човечанство, а термин „лажне вести“ је доживео експанзију протеклих година, пре свега са развојем интернета и друштвених мрежа. У анкети на порталу Форум инфо, коју су попуниле 62 жене и 39 мушкараца, тек троје је одговорило како не успева да препозна лажне вести, двадесет петоро то и не покушава, а седамдесет троје препознаје лажне вести. Највише анкетираних истинитост вести проверава упоређивањем више извора, трудећи се да информације потражи у медијима за које мисле да су независни, или претраживањем интернета, док се многи ослањају на логику и здрав разум, сматрајући да поседују инитуицију потребну за препознавање лажних вести. Неки су написали да сумњају у скоро све вести и да увек проверавају изворе и упоређују различите медије да би се уверили у истинитост. Чак 80 анкетираних је рекло да се са лажним вестима сусреће свакодневно, 17 једном седмично, а четворо једном месечно.

Како препознајете лажне вести?

„Искуство и здрав разум. Упоређујем различите садржаје.“

„Прегледањем свих доступних извора, и не прихватањем неке вести за истиниту на прву лопту.“

„Прилично помаже здрав разум. Поред тога тражим више релативно поузданих извора.“

„Тражим ко је извор вести која је пренесена, погледам контакт страницу, проверим ко је власник сајта, одакле је потекла вест.“

Мање од 10% испитаних верује неком медију у потпуности, док више од 90% нема поверења у медије, а наводе многобројне разлоге. Највише је оних који су у својим одговорима написали да медији прибегавају сензационализму и пласирању полуистина и дезинформација због повећања тиража или броја прегледа на интернету, што повећава профит. Многи сумњају у независност медија и сматрају да се налазе у служби политичких и интересних центара моћи, а велики број анкетираних сматра да медији намерно пласирају лажи или прилагођавају истину у намери да манипулишу јавним мњењем. Доста анкетираних је одговорило да су поверење у медије изгубили тек након што су увидели да намерно или случајно пласирају лажне вести, што објашњавају и преписивањем вести, односно преузимањем и пласирањем информација из непоузданих извора, без претходне провере и утврђивања веродостојности.

Зашто немате поверење у медије?

„Да би медиј функционисао неопходан је новац за плате, доприносе, режије, итд. Финансирање путем реклама апсолутно није исплативо. Финансирањем државним, локалним и новцем компанија захтева се од новинара да за исте повољно извештавају.“

„Сматрам да врло често медији, да би допрели до шире публике, преувеличавају и измишљају неке информације.“

„Зато што је сваки медиј под мањим или већим утицајем одређених структура. Поред тога, јурњава за кликовима, рејтинзима и шеровањима озбиљно утиче на поузданост медија.“

„Због очигледне обмане овог народа. Манипулише се и одвраћа се пажња са битних ствари. Ствара се мржња и раздор међу политичким неистомишљеницима, итд.“

Зато што пласирају непроверене информације, и политички „обојене“ (Понекад и не сви. Али довољно да се никоме не верује у потпуности).“

„Зато што су сви медији некада пренели лажну вест, било случајно или ипак не.“

Скоро подједнак број анкетираних, по 36%, одговорило је да на лажне вести најчешће наилазе на друштвеним мрежама и интернет порталима. 24% лажне вести препознаје на телевизијама, а тек 4% у штампаним медијима. Скоро половина анкетираних мисли да је главни циљ пласирања лажних вести повећање броја прегледа на интернету, 29% да је циљ остваривање профита, 17% сматра да је намера дискредитовање политичких противника или јавних личности. Остали су у одговорима написали да су главни циљеви ширења лажних вести манипулисање и збуњивање јавности, скретање пажње са афера власти и битних ствари, као и креирање атмосфере за увођење тираније.

Подели на мрежама

Повезани чланци