Аутор/ка: Више од 82 одсто испитаника и испитаница, који су попунили анкету на тему утицаја лажних вести на рањиве групе, сматра да је заинтересованост државе, локалних самоуправа и институција за потребе и положа рањивих група и њихово правовремено и истинито информисање мала. Деца су препозната као рањива група у 90 одсто одговора. Следе сиромашни, стари, особе са инвалидитетом и млади, док је жене, као рањиву групу, препознало 47 одсто анкетираних.
Анкету је попунило 57 жена и 38 мушкараца а више од 72% чиниле су особе старости између 30 и 65 година. Децу, као рањиву групу, препознало је 85 анкетираних, сиромашне 81, старе 78, особе са инвалидитетом 71, младе 68, Роме и Ромкиње 46, жене 45, ЛГБТ популацију 43, мушкарце 13, а политичаре тек 1 анкетирани.
Више од 82 одсто испитаника и испитаница сматра да је заинтересованост државе, локалних самоуправа и институција за потребе и положа рањивих група и њихово правовремено и истинито информисање мала, 6% да је умерена, тек 1% да је велика а 10% није сигурно. Око 68% сматра да је заинтересованост јавности мала, 25% мисли да је умерена а подједнак број, по 3,2% сматра да је заинтересованост јавности велика или не зна одговор на ово питање.
Да пласирање лажних вести и дезинформација више утиче на рањиве групе мисли 79 испитаних, што је око 83%, док се остали не слажу са тим. У својим образложењима доста анкетираних наводи да лажне вести највише штете наносе деци и младима, који су недовољно искусни и тек формирају ставове. Такође, неки мисле да су стари посебно угрожени јер не користе модерне технологије па теже проверавају вести које им се пласирају.
„Деца и млади су пријемчиви за све информације, па и оне лажне, неписмени и полуписмени такође прихватају све речено или написано, а нису стекли способност да разложним резоновањем дођу до сопственог става. Ту онда велику улогу играју медији и политичари, а знамо каква је ту ситуација у нашој земљи.„
„Деца и стари нпр. немају довољно критичко и аналитичко. Слабо филтрирају вести. Верује се телевизору. („ Па не би они лагали ипак пред толиким људима“). Злоупотреба младих у завођењу, навођењу итд.„
„Kада медији извештавају о породичном насиљу, дословно развлаче и жену жртву и њену децу; без имало срама и стида, износе податке из жртвиног интимног живота, не водећи нимало рачуна о њеном праву на приватност, а све са циљем пласирања „сензационалних“ вести.„
„Мени је то посебно важно код младих, на пример, који тек формирају своја мишљења и ставове. Погрешне, или како кажете лажне вести или информације, могу допринети томе да доносе лоше одлуке… Не знам колико они могу да се носе са тим. Тако је исто са децом, односно, родитељима деце – пример може бити вакцинација. Ширење разних дезинформација вероватно доприноси томе да се све мање деце вакцинише.„
„Наведене групе без објективног информисања и образовања не могу објективно расуђивати и адекватно се понашати у животу.„
„Рецимо лажне вести о мајмунским богињама су довеле до дискриминације ЛГБТ популације. Они су одмах сматрани преносиоцима заразе, а стрејт људи не, иако обе групе могу да се заразе.„
„Зато што рањиве групе имају мање развијене или доступне механизме за проверу информација, можда неки од њих и слабије образовање, мање животног искуства, мање прилике да развију критичко размишљање. Нису сви студирали па да знају колико је провере потребно да се утврди релевантни извор информација. На интернету свако може да буде преварен и вероватно се већ свако од нас нашао у више ситуација да је поверовао у недовољно проверену вест. Медији се на интернету некако стапају са лажним медијима. Негативни примери: Youtube подкасти са теоретичарима завера који делују незаустављиво а говоре из позиције некаквих назови новинара, фејсбук групе које се лажно представљају позванима да пишу о научним темама не позивајући се притом на изворе за своје наводе…„
Око 84% испитаника и испитаница сматра да је пласирање дезинформација од стране власти и релевантних актера током пандемије КОВИДА-19 утицало на одлуке припадника и припадница рањивих група у вези са очувањем њиховог здравља, попут одлуке о вакцинацији или лечењу у Ковид болницама или посете Ковид амбулантама. Већина анкетираних сматра да је исти ефекат имало и пласирање ових дезинформација од стране грађана и грађанки, али у мањем проценту – око 70%.
