Аутор/ка: Развој модерних технологија и интернета допринео је бржем преносу информација али и лакшем ширењу дезинформација и лажних вести. Деца су једна од најрањивијих група у сајбер простору због угрожене безбедности, али и изложености лажним вестима непосредно или посредно – преко родитеља. Деца су препозната као рањива група и у 90 одсто одговора у нашој анкети на тему утицаја лажних вести на рањиве групе.
Децу, као рањиву групу, у анкети на порталу Форум Инфо, препознало је чак 85 од 95 учесника и учесница анкете. Највећи број испитаних – 48% одговорним за ширење дезинформација и лажних вести у кризним ситуацијама сматра медије, 37% државу и представнике власти и институција, a 7% одговорним сматра грађане. Велики број лажних вести пласиран је током пандемије КОВИДА-19, а око 84% учесника анкете сматра да је пласирање дезинформација од стране власти и релевантних актера утицало на одлуке припадника и припадница рањивих група у вези са очувањем њиховог здравља, попут одлуке о вакцинацији или лечењу. Деца не могу да доносе ове одлуке али су лажне вести имале утицај на њих посредно, преко родитеља, а како некад – тако и сад, највише су се тицале вакцинације ММР вакцином, каже начелница Службе за заштиту деце и школске деце Дома здравља Пријепоље др Зорица Грбовић.
„Огроман је био утицај тих медија. Сусретали смо се са тим кад би долазили родитељи у ординацију и онда ми поставе питање „Докторка шта ви мислите о томе? Хоће ли то бити сигурно за нас, хоће ли бити сигурно за моје дете?“. Огроман утицај је био. Толико су веровали тим теоријама завере, да су чиповани, да су обележени. Па да та вакцина утиче на плодност, да утиче на имуни систем. Много су веровали тим лажним информацијама“, каже др Грбовић.
Грбовић истиче да је слична ситуација била присутна и током пандемије КОВИДА-19 као и да је недовољно пажње било посвећено информисању јавности. Добре резултате у имунизацији деце у Пријепољу, где је 2021. године проценат вакцинисане деце био 99,4 %, приписује личном раду и залагању педијатара.
„Имунолози, који се баве са тим, увек су давали врло прецизне и тачне информације, које можда и нису биле довољно јасне широј популацији, али тих емисија је било врло мало. Мислим да је потребно да се већа пажња и акценат да томе као што смо и ми придавали. Није случајно да су сва деца вакцинисана у Пријепољу баш зато што су родитељи толико веровали, па дошли да приме ту ММР вакцину, кад смо били бомбардовани са сваке стране. Ипак, мора да постоји једно узајамно поверење. Ја сваки пут кад дође пацијент код мене, кад причамо, кажем најбоље лечи онај у кога ви имате поверење“, рекла нам је др Грбовић.
Људи су највише изложеним лажним вестима на друштвеним мрежама на којима се проводи све више времена, каже докторка и додаје да се увек трудила да прича са родитељима и да им објасни да на Фејсбуку могу да постоје лажни профили и да свако може да се представи како жели. Када је у питању имунизација најмлађе популације, најбитнији је лични контакт лекара са пацијентима, сматра Грбовић, али би значила и боља медијска промоција и едукација. Поред кампање против ММР вакцина, која се води годинама, актуелна постаје и антиваксерска кампања противљења примени вакцине против хуманог папилома вируса (ХПВ).
„Ако сам као лекар дала ту Хипократову заклетву и ако верујем у то, како бих ја могла да препоручим теби или некоме да дете прими вакцину да би му нанели зло? Или да буде обавезан вакцинални календар у Србији и да држава уништава најмлађу популацију која је будућност ове земље? Ми имамо срећу што имамо овакав вакцинални календар, што смо максимално заштитили своју децу и што имамо заиста добар кадар људи који умеју да пласирају на прави начин информације“, каже др Грбовић.
Истраживања спроведена током пандемије КОВИДА-19 показaла су да су рањиве групе биле у већем ризику у области приступа информацијама и комуникација управо због ширења дезинформација и мноштва лажних вести. Више од 82% испитаника и испитаница, који су попунили анкету на порталу Форум Инфо, сматра да је заинтересованост државе, локалних самоуправа и институција за потребе и положа рањивих група и њихово правовремено и истинито информисање мала. Да пласирање лажних вести и дезинформација више утиче на рањиве групе мисли 79 особа, што је око 83% учесника и учесница у анкети.
