Муслиманска имена између традиције и помодарства

Муслиманска имена између традиције и помодарства

Prema islamskom učenju, ime koje nosimo tokom života je ime i za večni život. Ime je bitan deo identiteta i pri davanju imena treba u obzir uzmati mnoge faktore. Da bi se zadržala forma muslimanskog imena, preporuka je, da se ne ide za zvučnim i popularnim imenima.

Značenja imena utiču na ljude koji se njima nazivaju, a i obrnuto, ljudi utiču na imena kojima su nazvani. U islamu postoji ceo obred davanja imena nakon rođenja deteta.

Shodno propisima šerijata, sedam dana nakon rođenja djeteta, a može i kasnije, obavlja se ritual zvani Akika, odnosno davanja imena djetetu. Na desno uho djetetu se šapnu riječi ezana, a na lijevo riječi ikameta. Te riječi sadrže šehadet (nema Boga osim Alaha i Muhamed je njegov poslanik) i poziv na molitvu i dobročinstvo – objašnjava profesor islamskih nauka Sabahudin Gojak.

U osnovi svakog muslimanskog imena je tradicionalno arapsko ime.

Većina ljudi primanjem islama iz tradicionalne arapske religije nisu mijenjali imena, ali u nekim slučajevima da, kao što je naprimer ime Abdulmenat ( rob menatov predislamskog božanstva) promijenjeno je u Abdulah (rob Alahov). Neke stvari mogu biti interesantne, da je ime Harb Muhamed a.s, promijenio u Selim. Ako bi uzeli slovenske parnjake, da je ime Ratko promijenio ime u Mirko, u skladu sa jednom novom epohom mira i bratstva koju je Islam želio da vidi gaseći ove plemenske strukture – kaže Sabahudin.

Na našim prostorima, uticaj na formiranje imena imali su razni faktori.

Mi imamo jedno pravo bogatstvo tradicionalnog imena koje sadrži ove arapske, kao što su imena članova porodice Muhameda a.s: Muhamed, Fatima, Alija, Hasan, Husejin, imena njihovih najbližih ashaba i saradnika poput Bilal, Amar, Omer, Osman … ali i obilje persijskih i turskih imena, čak i kombinovanih u jednom istom imenu. Dakle, to je jedna nevjerovatna bogata građa o kojoj tek treba da se progovori na jedan akademski način – ističe Sabahudin.

Prema rečima našeg sagovornika, kao što postoji razlika između tradicionalnog i tradicije, pri davanju imena trebalo bi praviti jasnu razliku i između modernog i pomodarstva.

Balkanci možda nisu imali vremena da se spreme za modernost, poput Evropljana koji su imali jedan vijek građanskih revolucija. Кod nas je možda modernost udarila, ako se smije tako reći, kao slon u staklarsku radnju, pa smo dobili neku vrstu blagog haosa oko imena. Moja bi poruka bila, da ime kao blago treba da se njeguje i čuva mnogo pažljivije nego što se to sada radi. Neka od imena su čak i karikature i morali bismo da uložimo više truda, vraćajući prije svega ovaj izvorni islamski duhovni koncept imena, bogatstvo tradicije koju imamo, a pristupati modernom na način kako je to civilizacijski i kulturološki normalno, bez pomodarnih ispada – zaključuje Sabahudin.

Poslednju ozbiljniju analizu muslimanskih imena uradio je jugoslovenski orijentalista i onomastičar Ismet Smailović 1977. godine, koji je obradio više od 3000 imena. Gojak smatra da je došlo vreme da se, 40 godina kasnije, uradi još jedna akademska studija o muslimanskim imenima, koja bi pored lingvističkog dela, sadržala i kulturološko značenje.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *