By Права жена у Србији нису на завидном нивоу и има много простора где ово стање треба да се унапређује, сматрају феминисткиње које су свој животни позив посветиле борби за успостављање веће равноправности и бољим условима живота и рада свих жена, нарочито оних из маргинализованих група.
Први пут у скоријој политичкој историји Србије се десило да представнице женских организација нису могле да уђу у Народну скупштину и упознају посланике и посланице са проблемом фемицида током трајања кампање 16 дана активизма против насиља над женама 2022. године. Ова ситуација, као и многи други негативни примери, наметнули су питање о степену остварености женских права у Србији.
Не само да не идемо напред у остваривању женских права, већ стално морамо да бранимо оно што смо освојиле пре 10 и 20 година. Стално морамо да будемо на опрезу да нам нешто не угрози права која смо имали, која су још права наших мама и бака. Са друге стране, ситуација око подршке женским организацијама је никад слабија и никад лошија – истакла је Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.
Овом приликом бих посебно истакла економска права која се крше на свим нивоима и на све начине. Нису само жене угрожене, али су оне погођене на специфичне начине јер поред тога што трпе кршење својих економских права на радним местима или укидањем радних места, постоји нешто што се зове неплаћени кућни рад, нешто што је брига о деци и старијима што је у невидљивој сфери, а жене на основу тог огромног рада не могу да остваре никаква права која им припадају – сматра Тамара Шмидлинг из Шведске организације Квина тил Квина.
Ми чим се родимо, добијемо мању улогу. Зато је важно да се прича о женским правима. Знам да то може некога да иритира па ће рећи “Сад се само прича о женама”. Али, кад се удубите у ту тематику, у сваком сегменту видите ту врсту подређености. Зато стално морамо да градимо ту врсту и моћи и друштвене свести да смо ми као друштвена бића једнаки и да нам припадају једнака права – став је Раде Гујаничић из Женског центра Ужице.
У Србији је на снази игнорисање женских организација које се деценијама баве важним друштвеним темама, међу којима су родно засновано насиље, здравље жена и економско оснаживање. Са друге стране, стварају се квази организације које немају ни знања ни воље да се баве овим темама већ је њихов циљ да потврђују вредности и ставове које власт пропагира, да не таласају, да се не буне против институција система, каже Игњатовић.
Не вреде нама папири ако ми не можемо да кажемо да се доиста поправља стање највећег броја жена, а нарочито жена из маргинализованих група.
У Србији постоје добри закони и стратегије, али недостаје њихова примена. Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период од 2021. до 2025. године је усвојена, али скоро две године касније она нема свој акциони план због чега није ни примењива, наводе наше саговорнице које као проблем наводе и честе изборе и промене Владе.
