By Сан скоро сваког детета које одлучи да се бави спортом јесте да једног дана постане репрезентативац своје земље. Ретко коме се то и оствари, а још су ређи они којима припадне част да понесу титулу капитена националног тима. Управо овакав сан остварио се Пријепољцу Немањи Петрићу, капитену одбојкашке репрезентације Србије, актуелног Европског шампиона. Кратаку паузу, уочи почетка припрема за Европско првенство, искористио је за боравак у Пријепољу где, како каже, највише воли да проводи време.
За разговор са екипом Телевизије Форум Немања је симболично одабрао Парк Народних хероја, место где је пре више од 20 година направио своје прве одбојкашке кораке, а где и данас, када год је у прилици, воли да дође и заигра одбојку са малишанима који тек почињу своју одбојкашку причу.
Сећам се да сам имао 10 или 11 година када су у моју школу дошли Сеад Бели Хаџифејзовић и Зденко Крповић, моји први тренери, да питају ко жели да се упише у школу одбојке. Масовно смо се пријавили и сећам се да смо управо овде, на степеницама у парку, имали тај први састанак и тако је све то кренуло – са сетом се присећа тих тренутака Немања Петрић.
У одбојкашком клубу „Фап Ливница“ Немања је играо све до 2003. када одлази у „Млади радник“ из Пожаревца. Каријеру потом наставља у подгоричкој Будућности на позив тадашњег селектора Игора Колаковића. Управо он му је 2009. године дао шансу да се први пут појави у репрезентацији Србије.
Знам само да сам остао без речи и да је то било остварење мог сна. То је била награда за мој дотадашњи труд и жељу за достизањем резултата мојих идола. И у једном тренутку, када се добије тај позив, једноставно помешају се емоције, буде ти драго али се у исто време појави и доза страха како играти са људима који су до јуче мени били недостижни. У сваком случају једно велико искуство и један момемнат који ћу сигурно памтити и носити кроз живот – наставља своју причу Немања.
Од 2013. године је стандардни члан националног тима. Исте године освојио је бронзану медаљу на Европском првенству, док се две године касније окитио сребром у Светској лиги. Kao резултат добрих игара стигло је призање у виду капитенске траке.
То је изузетно велика част за сваког спортисту у било којој екипи – да буде капитен. Једна велика одговорност и обавеза, а још више у националном тиму, самим тим што се не представља једна екипа, већ цела нација. То је једно прелепо звање, једна прелепа ствар за сваког спортисту. За све време мог играња за репрезентацију, као један велики печат јесте управо та капитенска трака – са поносом истиче капитен репрезентације Србије.
Као капитен Србије 2019. у Француској је године подигао је пехар намењен шампиону Европе, а са неколико сјајних потеза у финалу водио је екипу ка златној медаљи.
То се некако све лепо поклопило да сам ја то Европско првенство завршио ас поеном. То је буквално један сан исписан од прве до последње речи, онако како сам ја одувек желео, да освојим нешто битно и велико са репрезентацијом, а плус да ми се то догоди као капитену. Желео сам али нисам умео тако лепо ни да пожелим. То је дефинитиво један од најлепших тренутака мог бављења одбојком – искрен је момак из Пријепоља.
Током богате каријере играо је у Белгији, Италији, Турској и Русији. Један је од ретких странаца коме је припала част да буде капитен шампиона Италије екипе Модене. Где год да је играо са поносом је истицао одакле је. То је био један од разлога да недавно добије признање од свог града.
Када једна награда дође од твојих суграђана и општине Пријепоље, мени лично значи много. Драго ми је да су препознали мој труд и жељу да Пријепоље представим у најлепшем светлу где год сам био – завршава Петрић.
Када није на тренингу, припремама или на утакмици Немања сваки слободан тренутак проводи у дружењу са пријатељима и породицом, највише са сином Урошом који је још увек мали да би знао да ли ће кренути његовим стопама. Иако не долази толико често колико би волео, Пријепоље, како каже, увек носи у срцу.
Опширније у видео прилогу:
