By Рукометашице „Пријепоља“ пласирале су се у Супер Б лигу, чиме су оствариле највећи успех у историји клуба. Недолазак рукометашица Радничког из Свилајнца на реванш утакмицу у Пријепољу не умањује значај великог успеха до којег су младе рукометашице и управа клуба дошле упркос бројним проблемима и одрицањима.
Када је на почетку сезоне управа Женског рукометног клуба „Пријепоље“ на место првог тренера клуба довела Дејана Ћубића, примарни циљ је био пласман у Супер Б лигу. Прилагођавајући се условима које су имали када су у питањи играчки кадар, термини за тренинге и финансијска средства до тог циља су и дошле. Највеће заслуге припадају играчицама које су, иако веома младе, цело такмичење изнеле на својим плећима.
Ово што су оне изгурале тешко да би издржале и неке мушке екипе. Прво, требало је направити једну компактну целину, направити један тим који ће дисати као један, који ће да се разуме, који ће и да када иде и када не иде једни друге да подржавају. Највеће заслуге, ипак, припадају њима, јер све је то требало изгурати. Тренирали смо зимус и на минус 15 и 20, напољу и у теретани, дакле било је доста одрицања – каже први тренер ЖРК „Пријепоље“ Дејан Ћубић.
Овај успех још више добија на значају ако се зна да је остварен без средстава из општинског буџета намењених спортским клубовима, већ искључиво захваљујући залагању управе клуба и родитеља, кредитима, али и бројним донацијама локалних фирми и наших суграђана у Немачкој. Без њихове помоћи тешко би у томе успели.
Имали смо тај циљ који смо на крају успели да остваримо. Подигли смо лествицу за све остале, јер реално ово што смо ми урадили није нико у Србији сигурно урадио, а за то нам стижу бројна признања са стране – истакао је дугогодишњи тренер пријепољских рукометашица Бојан Милинковић.
Великом успеху ове младе генерације, својим искуством и квалитетом допринела је и капитенка и најбоља играчица ове сезоне Сузана Тошић, која се након годину и по дана паузе екипи придружила у другом делу сезоне.
После краће паузе вратила сам се опет да тренирам и да помогнем мојим саиграчицама. Надала сам се овоме, јер после толико година био је ред да уђемо у Супер Б лигу. Много смо се залагали, много је ту труда уложено, тренирања и напољу и у теретани и у дворани. Били смо увек ту једни за друге – поносна је на себе и своје саиграчице капитенка Сузана Тошић.
Супер Б лига је веома захтевна. Осим играчког кадра, захтева и знатно већа финансијска средства. Очекују подршку локалне самоуправе. Иако обећавају велику борбу, без веће финансијске подршке тешко могу да рачунају на добар резултат.
Супер Б лига је невероватно такмичење, мало је слабија од Супер А лиге. Зато нам је потребно освежење у екипи, неколико појачања која у датим моментима могу да донесу превагу. Ми смо се дали у потрагу, али је на управи како обезбедити услове за тако нешто – истиче Ћубић, док Милинковић, као један од параметара за то шта их све очекује у вишем рангу такмичења, наводи чињеницу да их очекује 7.700 километара путовања и котизација која кошта 600 хиљада динара, а то су за њих велика финансијска средства.
Иако ће бити тешко, Сузана обећава борбу до последњег даха и поручује да се неће предати тако лако. А да ли ће и колико младе пријепољске рукометашице моћи да се носе са екипам које имају богату традицију и знатно веће буџете видећемо већ на јесен када у Пријепољу буду гостовали бивши југословенски и европски шампион „Раднички“ из Београда, или некадашњи шампион Србије и учесник лиге шампиона, екипа „Зајечара“ .
Више у видео прилогу:
