By Породице убијених у Штрпцима и након 31 године од злочина, још увек трагају за телима најмилијих. Сматрају да је правда за злочинце делимично задовољена, али да још увек изостаје казна за налогодавце, односно, тадашњи државни врх. Традиционално, на годишњицу злочина, за породице деветоро убијених Пријепољаца у Штрпцима пријем је уприличило општинско руководство.
Од 20 цивила који су у Штрпцима 1993. године изведени из воза, а касније убијени код Вишеградске бање, пронађени су остаци само четири жртве. За породице убијених прошло је прeвише времена, а да правда још није задовољена.
Највећа ствар би била кад би се актери, односно налогодавци извели пред лице правде. Они су још ту, шетају се по Београду – каже Шефкија Кајевић, брат убијеног Нијазима Кајевића
Рамиза Мулић, ћерка убијеног Адема Аломеровића, каже да породице неће одустати од тражења правде и истине.
Од мог оца Адема Аломеровића нема ништа, то ми је јасно, али не можемо да се помиримо са тим да не знамо шта је било са њима. И да видимо, да нам се нађу ти посмртни остаци. Ми смо мезар направили поред мајкиног, али треба кости ту да ставимо и да проучимо Фатиху.
Као и ранијих година, породице отетих и убијених Бошњака из Пријепоља примило је општинско руководство и уручило им материјалну помоћ.
Данас смо добили иницијативу од породица настрадалих да се допишу имена свих који су тада настрадали. То ћемо да размотримо и надамо се да нико неће бити против да то и урадимо. Морам да кажем да је ово изузетно тежак дан и морамо увек да помињемо 27. фебруар, бар да нам буде опомена да се то више никада не деси – истиче председник Општине Пријепоље Драго Попадић.
За злочин у Штрпцима пред судовима у региону правноснажно је осуђено десет особа, док је поступак који је од 2019. вођен пред Вишим судом у Београду против првобитних петоро оптужених враћен на почетак, прошлогодишњом одлуком Апелационог суда у Београду. То значи да за овај злочин пред правосуђем у Србији још увек нико није осуђен.
Оно што је суђење у Бијелом Пољу показало, када је жељезница скинула део тајности са документације на суђењу Небојши Ранисављевићу, показало се да је отмица била организована од самог врха војске, полиције и жељезнице. Истина, они нису скинули потпуну тајност са оне документације која се односила на одговорност жељезнице. За тих пет осуђених у Србији, суђење траје јако дуго и већ су двојица природном смрћу умрла. Те јаке мрачне силе још увек имају јак утицај и не допуштају да се именују налогодавци догађаја, већ се само суди овим непосредним извршиоцима – каже Наил Кајевић, брат убијеног Нијазима Кајевића.
Најстарија жртва је имала 59, а најмлађа само 16 година. Породице ни након 31 године нису успеле да остваре сатус цивилних жртава рата, који захтевају.
