By Породица Каљић, отац Авдулах и мајка Зехра већ 33 године се старају од сину Алдину, који од рођења болује од више тешких поремећаја, због чега је непокретан и потпуно зависи од родитељске неге. Храбро и ненаметљиво су се борили са животном судбином, али се све променило када су се и они разболели.
Борба Каљића за живот сина Алдина је почела убрзо након његовог рођења, пре 33 године, када су се указали први знаци вишеструких поремећаја, и траје и данас. Заједнички су носили бреме, а највећи терет бриге о сину пао је на плећа мајке Зехре, која због тога никад није радила.
„Ко има храбрости и добро срце ни од чега не одустаје. Борићу се. Ево, сад ми је супруг оболио, али, шта је ту је, не смемо се предавати“, каже Зехра.
Отац Авдулах каже да се, након што је остао без запоскења у Текстилном комбинату, није либио никаквог посла. Прича да нема ливаде по Ташеву коју бар једном није ручно покосио, а удуте боље познаје од власника. Докле је могао, својом снагом и средствима одржавао је и нешто више од 200 метара макадама, који води до куће и који вода често уништава. Међути, постао је тешки срчани болесник и више не може да ради физичке послове, а пут је потпуно пропао. До куће не могу возила Хитне помоћи, а отежано долази кућна нега, као и цистерне са водом, јер и воде немају још од маја због суше.
“Скоро сам био пао у кому, пола сата сам био у коми. Хитна није могла да изађе до куће. Дошли су до асфалтног дела пута, покушали неколико пута, вратили се, и звали су, ако има ико, да ме санесу. Срећа моја у несрећи је да сам имао ту пар годтију, који су се случајно задесили, те су ме ставили у ћебе и однели до хитне”, препричава Авдулах.
У прошлости су се више пута обраћали надлежнима и молили за пут, добијали обећања, али је све на томе и остајало. Пажњу на њихову причу скренула је објава на друштвеним мрежама одборника Љубинка Бабића.
“Комшија, морам њему најприје да се захвалим, господину Љубиши Бабићу, који је први и једини изашао у сусрет, а први пут је чуо за моје дете. Сасвим случајно је дошао, не због пута и не због моје ситуације. Кад је ушао и видео и покушао да изађе низ тај наш сокак, враћао се неколико пута. Питао је – забога шта вам је ово, вели, да не може да се изађе аутом”, каже Авдулах.
Каљиће су потом посетили председник Општине Драго Попадић и заменик Елвин Бањица, а затим је уследила одлука Општинског већа да се хитно асфалтира 200 метара пута ка њиховој кући. Авдулах каже да је захвалан и нада се да ће све бити брзо спроведено у дело. Каже и да му је много пута раније у помоћ прискочио Центар за социјални рад и директорка Рада Дивац, а сад и многи други, који су чули за њихову животну причу.
Захваљује се свим људима добре воље, а многи су већ помогли. Пријатељи, другари, суграђани, од којих су многи донели помоћ лично. Супруга Зехра истиче Сафију Каљић, која је сада у Немачкој, и која им је помагала када је било најтеже.
Живот ће им, кад асфалт дође, бити олакшан. Али остаје борба за живот сина, коју воде од његовог рођења. Судбину су стојички подносили и успевали да му својим снагама и невеликим средствима обезбеде негу, а и да подигну двојицу млађих синова, који су у потрази за бољим животом отишли у Немачку. Помажу и они, колико могу. Од кад је Авдулах отишао у инвалидску пензију, која износи непуних 28.000 динара, ситуација је знатно тежа. За негу детета Зехра прима нешто више од 41.000 динара, а месечно само за Алдинове лекове и терапије издвајају више од 230 евра.
Авдулах је постао срчани болесник, а Зехра је пре тога оперисала кичму. Ово је појачало највећи страх који тренутно осећају – шта би било са Алдинoм ако би се нешто десило њима?
“Не дао Бог да остане, а мени шта да буде. Не дао Бог. Давно је речено, старинска ријеч, боље је бити камен него мајка. И кажу Бог па мајка. Ја морам наставити, знам ја шта ми је и како ми је”, говори нам Зехра.
Алдин је непокретан и потпуно зависи од родитеља. Никада није проговорио.
“Ево колико имам година и колико он има година. Највећу рану у животу однећу у гроб – што ме никад није назвао “мајка”. То никад нећу преболети. Јесте да имам још два сина, све је у реду, али ово… ово… не поновило се ни душману”, каже кроз сузе Зехра.
Заједница се по ко зна који пут ујединила да помогне и људи су почели да уплаћују помоћ на Авдулахов жиро рачун 265-0000000694114-61. Такође, бројни грађани и грађанке су организовали и припрема се више хуманитарних акција за прикупљање средстава за Каљиће.
У видео прилогу погледајте шта смо забележили у дому Каљића у Ташеву:
