By На данашњи дан, пре осам деценија, 11. августа 1945. године, жене у Југославији избориле су се за право гласа. Не као поклон, већ као плод борбе и истрајности. Тек после њих, ово исто право добиле су жене у Белгији, Италији, Албанији, Грчкој, па чак и у Швајцарској.
Директно учешће хиљада жена у Народноослободилачкој борби, њихово аутономно организовање и политичка едукација коју су прошле у оквиру Антифашистичког фронта жена, променили су ток историје. Из тог отпора и солидарности родила се и њихова политичка еманципација – право гласа.
Још 1941, у документима Врховног штаба партизанских одреда, на ослобођеним територијама женама је признато то право. Већ 1942. окупиле су се на Првој земаљској конференцији жена, а 1946. у парламенту је, међу 170 посланика, седело и шест жена.
Борба за глас жена није почела тада, већ у 19. веку, када су први сифражетски покрети дигли глас. Нови Зеланд је 1893. био први који је женама дао право гласа. И данас, то једно од основних људских права још увек је ускраћено у неким деловима света.
Пре осам деценија, жене у Југославији су га избориле. Не као поклон, него као плод дуге и тешке борбе, за храброст и жртву. У рату су носиле оружје, лечиле рањенике, радиле у фабрикама, храниле породице и доказале да имају исто право да одлучују о својој земљи. И искористиле су то право.
