By Напади на новинаре у Србији све су учесталији, а притисци на независне медије све интензивнији. Поред физичког насиља и претњи, као средство притиска све чешће се користи и ускраћивање новца на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката. О томе како изгледа рад у таквом окружењу, зашто је дошло до „информеризације“ медијске сцене и како се јавни новац користи за награђивање подобних медија, говорила је новинарка Јована Глигоријевић.
Напади на новинаре су све учесталији и нормализовани у друштву, јер врло често долазе од оних који би требало да штите своје грађане и грађанке, попут највишег државног врха и полиције.
Ти напади долазе са разних страна. Ми увек кажемо власт, да, јесте власт, зато што су све полуге моћи у њиховим рукама, али не можемо се заваравати да не долазе и од парламентарне опозиције, лидера парламентарних политичких странака, па, хајде да говоримо искрено, и од неформалног, условно речено, студентског покрета, поготово после протеста 23. маја, када су уследиле критике на то како је спакован Дневник телевизије Н1. Но, то још увек није насиље. Ово што помињем су притисци. Насиље, наравно, постоји и све је учесталије, све горе и све страшније. Све оно што смо до сада знали, како се креће кордон, шта му је циљ, на пример, да расчисти одређено место, све то више не важи. И сада имамо прилику да будемо студија случаја и за неке друге земље, којима можемо да пренесемо наша знања о томе шта се догађа, како новинари и новинарке треба да се понашају на терену онда када се полиција просто одроди од друштва, од система, пређе линију, када се власт одроди од државе. То је оно што нам се сада догађа – каже Јована Глигоријевић, новинарка недељника “Време” и чланица групе “Новинарке против насиља”.
Главно оружје акумулисане политичке моћи су медији, односно пропаганда, због чега је дошло до куповине свих подобних локалних медија и стављања под једну управу, што Глигоријевић назива „Информеризацијом“ друштва.
Једино питање за оне у чијим је рукама моћ јесте: да ли си ти са нама? Ако ниси са нама, аутоматски си против нас. Више нас не занима ни са ким си, већ си аутоматски против нас. И на то смо, заправо, сведени и ми као новинари који би требало да будемо, је л’, објективни. Намерно нећу да кажем неутрални, јер то не треба да будемо. Можеш да кажеш „нећу“. Не мислим само као физичко, него и као правно лице. Можеш да кажеш „нећу“, јер све прође, а остају, је л’, репутација и кредибилитет, и памти се оно што си радио – истиче Јована.
Осврнула се и на чињеницу да пројекти медија који објективно извештавају не пролазе на конкурсима локалних самоуправа и код министарстава не зато што су лоши, већ јер је циљ власти да оне које не могу да купе, натерају да се сами угасе.
Ја мислим да је пропаст почела оног момента када је престало да буде обавезно да медиј који конкурише не крши Кодекс новинара Србије. То је био први корак. Други корак је било искључивање из тих комисија људи из Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије, а укључивање људи из ових њихових, на брзину направљених, удружења новинара. Тако да је то злоупотреба јавног новца која апсолутно, један кроз један, ради на одржању моћи и те лажне супериорности, јер је заиста сваким даном све очигледније да ова власт ни на нивоу месне заједнице, а камоли на републичком нивоу, нема већинску подршку – закључила је Глигоријевић.
На конкурсу за суфинансирање пројеката у области јавног информисања Министарства за информисање и телекомуникације није подржан ниједан од пет пројеката телевизије Форум. На конкурсу за суфинансирање пројеката јавног информисања општина Пријепоље је јединој телевизији у овом граду, која запошљава девет особа, од укупног износа од пет милиона динара, доделила само 220.000 динара, док је најстарији лист „Полимље“ добио 100.000 динара. Највећи део колача поделиле су телевизије под капом „Ало медиа система“ ТВ 5 Ужице и ТВ Прибој по 1.400.000 динара, као и други подобни медији који су пристали да буду део предизборне пропагандне машинерије владајуће странке.
