By Амар Капиџић је први хафиз Кур’ана у Пријепољу од Другог светског рата, а цео Кур’ан, који има више од 600 страница, напамет је научио са само 22 године. Данас је имам џамије у Великој Жупи, а поред организовања мектебске наставе за најмлађе, предаје и у Школи Кур’ана, где арапском писму и правилном учењу ове свете књиге подучава одрасле.
Први сусрет са учењем Кур’ана напамет Амар Капиџић имао је током медресе, кроз предмет кирает у оквиру кога се за четири године напамет научи око 20 до 30 страница куранског текста. То му је деловало мало, због чега је научио неколико страница више.
Након тога сам ишао да упишем факултет, кренуо сам ка Новом Пазару и успут сам размишљао о процесу хифза. Размишљао сам о томе како сам учио те нове странице, да ми није било тешко и да ми није било потребно пуно времена. Тада сам, да кажемо, направио неки план. Размишљао сам о томе да, уколико бих сваки дан учио једну нову страницу, за месец дана бих научио један џуз Курана, односно 20 страница. По том, да кажемо, плану и прорачуну, испало је да би за две и по године, ако бих се држала таквог распореда, особа могла да постане хафиз — да сваки дан учи једну нову страницу и да има месец дана да научи један џуз. Ту су, наравно, укључени и одмори, као и време када је потребно обнављати научене странице, тако да би све то било завршено за две и по године – каже хфз. Амар еф. Капиџић, имам џамије у Великој Жупи.
Испоставило се да је успео да научи више од 600 страница и пре планираног рока од две и по године, уз помоћ свог ментора хафиза Фариза Даутовића. Петнаестодневно полагање пред комисијом Исламске заједнице завршио је у децембру 2022. године, а месец дана касније у Пријепољу је организовано учење хафиске дове и свечаност поводом уручења дипломе, што је био посебан тренутак и за њега и за његову породицу. Од Другог светског рата прва је особа са овом титулом која је рођена и живи у Пријепољу.
Последњи хафиз који је био у Пријепољу, да кажемо активан и кога се људи сећају, био је Абдулвахид Сали. Он је био родом из Гостивара и био је имам у Вакуфској џамији овде у Пријепољу до 1991. године, чини ми се. Био је имам у тој џамији, али, као што рекох, није био рођени Пријепољац. Хафиз по имену Зајим Хаџифејзовић, према подацима који су ми били доступни, 1936. године, након што је био имам у Шарамповској џамији, отишао је за Прибој, где је и преселио – објашњава ефендија Капиџић.
Хафиз Капиџић истиче да је хифз у Босни годину дана пре њега положила и Пријепољка Улфета Хусовић, али због чињенице да се преселила у Сарајево пре више година, где и сада живи и ради, ова информација је остала непозната нашим суграђанима. Недавно је ову титулу понела и Лејла Бећировић из Пријепоља. Истиче да су уз Кур’ан сви изазови и притисци на које је наилазио у животу деловали решиво, због чега препоручује младима да се не плаше изазова и крену да читају и уче ову свету књигу.
Они који се друже са Кур’аном, они који читају Кур’ан, осетиће тај неки смирај, осетиће берекет у свом животу, неку посебност коју им само Кур’ан може пружити. Када је у питању однос младих према Кур’ану, то бих им препоручио и саветовао – да једноставно покушају. Видеће да није тешко научити арапска слова, да почну да уче Кур’ан и да науче правила учења, како би га правилно учили, па чак и да се опробају на том путу хифза. Видеће да није тешко, ако се потруде, да науче напамет што више страница Кур’ана. Заиста ће осетити посебност, посебну енергију, смиреност и посебне доживљаје у свом животу – описује хафиз.
Упоредо са мастер студијама обавља и посао имама у џамији у Великој Жупи, где се труди да на најбољи начин организује џематске активности. Води мектебску наставу за децу која се упознају са основама ислама, а држи часове и у Школи Кур’ана, где одрасли уче харфове и основна правила мелодичног читања куранских сура, што је предуслов за почетак хифза – учења Кур’ана напамет.
