By При организацији Женски центар Ужице већ седам година постоји СОС телефон за жртве породичног и партнерског насиља. Годишње више од 80 жена назове СОС телефон, а евидентира се више од 1000 позива. Уз психосоцијалну подршку жртве добијају и бесплатно правно информисање, а позиви стижу из Златиборског округа и шире.
“Без вас не бих успела! Захваљујући вама отпочела сам нови живот!” Ово су изјаве којима су кориснице услуге СОС телефона Женског центра Ужице исказале своју захвалност за подршку коју су добиле када им је била најпотребнија. СОС телефон за жртве породичног и партнерског насиља при Женском центру постоји од 2015. године, а од 2018. је део система социјалне заштите. На годишњем нивоу више од 80 жена назове СОС телефон.
Жене позивају углавном након насилног инцидента. Значи десило се насиље, на пример, супруг је ударио, извређао, десила се нека насилна ситуација, није јој дао новац, одузео јој је личне ствари и она под тим набојем емоција позива СОС телефон. Дешавало се да жена позове, па да након две године опет позове. Десило се нешто па је била мирна ситуација или су животне околности биле другачије и онда након неког времена она опет позове и каже: Ја сам вас звала пре пола године, годину, две… – каже социјална радница Бранка Виријевић консултанткиња на СОС телефону.
СОС телефон нуди две врсте услуга: психосоцијалну подршку и бесплатно правно информисање. Вишегодишње искуство у раду са женама потврђује да не постоји профил жртве. Свако може постати жртва, без обзира на социјални статус и образовање.
Свака особа која дужи период трпи, а свака од њих трпи и у питању су године, поприма особине које су карактеристичне за жртву. Имају потпуно пољуљано самопоуздање, самопоштовање…Жена не види излаз из своје ситуације и почиње да верује у оно што јој њен насилник говори – да није довољно вредна и да нема довољно снаге и капацитета да изађе из тог насилног односа – објашњава психолошкиња Невена Остојић консултанкткиња на СОС телефону.
Жртве најчешће препознају и пријављују физичко насиље. У СОС телефону кажу да психичко насиље увек постоји, док економско и сексуално жртве скоро никад не пријављују. Женама које су деценијама трпеле насиље тешко је да се брзо опораве, што не треба ни саме од себе да очекују.
Оно што дефинитивно можемо свакој жени да кажемо јесте да ће имати миран сан и да ће полако и постепено видети како се лакше дише. Имале смо прилику да се сусретнемо после неколико година са нашим корисницама које кажу да живе живот пуним плућима. Заправо живе само нормалан, уобичајен живот. Одлазе на посао, враћају се без мисли шта ли ће бити, да ли сам закаснила или негде задржала – истакла је Невена Остојић.
Неопходно је да се и остале животне околности уклопе да би жена решила да изађе из насиља. Тај тренутак представља и највећи ризик по жртву због чега је женама драгоцена подршка СОС телефона.
Један од основних принципа рада сваког СОС телефона је анонимност. Жена може да позове и да не да никакав податак о себи. Поред анонимности, ту је поверљивост. Све што кажемо остаје између нас консултанткиња и жене која је са друге стране телефона. У случају да проценимо да је висок ризик и да је њена безбедност угрожена, можемо позвати полицију и пријавити, али то само уз њену сагласност – закључила је Бранка Виријевић.
Рад СОС телефона финансијски подржавају град Ужице и општине Чајетина, Ариље и од ове године и Рашка. За ових седам година имали су више од 5700 примљених позива, 720 жена се обратило за помоћ, а покренуто је и 129 правних поступака.
