Шта стоји иза јединице за квалитет рада ОШ „Владмир Перић Валтер“?

Шта стоји иза јединице за квалитет рада ОШ „Владмир Перић Валтер“?

Основна школа „Владимир Перић Валтер“, најстарија и највећа у Пријепољу, оцењена је јединицом за општи квалитет рада, приликом спољашњег вредовања тима Школске управе Ужице. Најгору оцену директор правда пандемијом и пооштравањем критеријума дефинисаних у Правилнику вредновања квалитета. Времена за поправни има, али се поставља питање да ли је могло бити другачије, с обзиром да је школа 2014. године на истом вредновању оцењена тројком?

Резултати ђака осмог разреда са последња четири завршна испита су испод Републичког просека, због тога јединица по основу два индикатора из области постигнућа ученика. Нема Валтер ни програме за подршку ђацима из осетљивих група, ни механизме за идентификацију ђака са изузетним способностима. Због тога је добио још две јединице, од укупно 15, из шест области и 24 стандарда. Први човек школе, који је такође оцењен јединицом јер није планирао лични и професионални развој који је заснован на резултатима самовредновања, констатује да стање јесте лоше, али га и правда короном.

Изненађени смо. Нисмо очекивали ни да ће бити четворка, били смо ту негде око тројке, али смо очекивали да ту буде негде нека двојка, али никако јединица. Зато има и оправдање, деца су била две године на онлајн настави, ту се доста изгубило. Криви смо сви, али пошто сам ја на челу ове установе, моја је највећа кривица, ја то морам да признам и то је тако – искрен је директор ОШ „Владимир Перић Валтер“ Милинко Мићевић.

Школа има задатак да константно утиче на мотивацију ученика, међутим, Извештај показује да то раде само појединци. Темпо рада није јача страна наставног процеса. Такође, ђацима нису јасни критеријуми при оцењивању, а ретко им се даје повратна информација.

Информација да је школа оцењена јединицом одјекнула је и на друштвеним мрежама. Незадовољни родитељи, међу којима је и Виктор Ратковић, члан Школслог одбора чије две ћерке иду у ову школу, изражавају забринутост за квалитет знања који њихова деца добијају.

Кад се уђе у дубљу анализу, види се да постоји проблем у погледу менаџмента школе: директора, стручних служби, стручних сарадника. Школа не прати довољно прописе, не придржава се сопствених планова које прави, не едукује своје стручне службе. Цео утисак је заправо да влада једно незнање – истиче Виктор Ратковић.

Руководилац Школске управе Ужица Владе Живановић каже да овај извештај не би требало схватити као неко рангирање школе, већ је то процена квалитета. Напомиње да је оствареност стандарда школе Валтер испод 40 одсто, што је резултирало јединицом као општом оценом.

Оцена један иначе у процени показатеља стандарда, значи да тај стандард не постоји. Оцена два значи да постоји у мањој мери, три да постоји у већој мери, а четири да постоји у потпуности. Када погледате укупну оцену, за оцену два школа треба да има остварених стандарда на нивоу у већој мери или у потпуности преко 40 одсто – појашњава систем вредновања руководилац Школске управе Ужица Владе Живановић.

Добијени подаци служе да школа види где је грешила и у складу са тим уради План за унапређивање квалитета рада. Зато ово оцењивање није по систему „седи један“, већ управо супротно – загреј столицу и поправи оцену. Школа Валтер има рок од три године да исправи неправилности и добије прелазну оцену. Мићевић истиче да је школа то озбиљно схватила и да ће све завршити и пре рока. Упутство већ имају, истиче Живановић и додаје:

Процена квалитета овог тренутка, а овај тренутак не значи нисмо у форми данас, а бићемо сутра, oво је процес и потребно је неколико месеци минимум да се уочи неки напредак. Али, он је већ написан, односно, стање је дато у том Извештају и школе морају бити довољно самокритичне, односно објективне у сопственој процени квалитета, јер су обавезне сваке године да врше самовредновање. Уколико су према себи довољно објективни, онда немају проблема са тим да ће било који спољашњи тим евалуатора проценити другачије.

Према мишљењу Ратковића, за незадовољавајућу оцену, одговорни су сви у ланцу образовања.

Ово је шамар школи, али је уједно и шамар директору као глави куће, наставницима, ученицима, али и родитељима и локалној самоуправи и у коначности Министарству. Јер, и Министарство мора да се преиспита. Када имамо ситуацију ученик – професор, па ученик добије јединицу, није то само јединица ученика, него и професора. Тако да је ово и шамар у неком одјеку и Министарству просвете – закључује Ратковић.

Истраживање је, поред теренског рада тима из Ужица, обухватило 53 наставника, 43 ђака и 33 родитеља.

Подели на мрежама

Повезани чланци