By Шведска невладина организација Kvinna till Kvinna подржава права жена у Србији од 1994. године и заједно са партнерским организацијама ради на спречавању родно заснованог насиља, економском оснаживању жена, изградњи мира, залаже се за права мањина и веће учешће жена у политици и друштву. Колико су се женске организације у Србији мењалe. Да ли су постале снажније и могу ли одлолети све већим притисцима и на глобалном нивоу, разговарале смо са шефицом Канцеларије Kvinna till Kvinna за Западни Балкан Стином Магнусон Бур.
Патријархалне вредности у друштву доприносе вишеструкој дискриминацији жена у политичком, економском и социјалном смислу. Женске организације у Србији у последње две деценије успеле су да освоје и подигну ниво женских права, али се показало да је та права све теже одржати.
Женске организације у Србији су веома јаке и веома добро организоване и умрежене на националном и међународном нивоу. Врло су стратешки одређене са оним што поседује свака од њих, са различитим сферама рада и оним што желе да постигну. Са друге стране је патријархално друштво које ограничава жене, чак иако имају загарантована одређена права, није увек лако остварити та права у пракси. Такође, постоји много проблема као што су корупција, недостатак владавине права који погађају жена на другачији начин и веома често јаче него мушкарце, јер су жене углавном те које више зависе од благостања у држави и носе већи терет бриге о другима, као што смо могли и да видимо за време пандемије корона вируса. Рекла бих да је то веома комплексно питање. Права постоје на „папиру“ и постоје одређени напреци последњих две деценије, али оно што је веома важно је одржати тај ниво права у Србији – истиче шефица Канцеларије Kvinna till Kvinna за Западни Балкан Стина Магнусон Бур.
Упркос све тежим условима и растућем притиску против женских права, женске организације настављају да стварају промене, али је на глобалном нивоу приметно јачање антифеминистичких политика и наратива који теже ка урушавању већ стечених женских права.
Ми сада сведочимо порасту антиродних покрета на глобалном нивоу, који су нажалост веома јаки и присутни на целом Западном Балкану, не само у Србији и Северној Македонији и који покушава да потисне напредак и развој женских права. Ово је у једну руку веома лоше по развој права, али ако погледамо теорије социјалних промена, видимо да је то природан развој права. Некако осећам да је ово последњи крик патријархата, јер чим постоји толики отпор, значи да ускоро следе промене – сматра Стина Магнусон Бур.
У времену када се активисткиње за права жена суочавају са бројним изазовима и притисцима, солидарност и сарадња целокупног женског покрета је више него потребна у будућности.
Заиста видим будућност у којој ћемо бити потребне једна другој више него икад, али и као глобални женски покрет се морамо ослањати једна на другу и мораћемо да правимо широке савезе. Видели смо да је само од почетка ове године било толико погоршања стања. Нажалост, када се нешто догађа у великим земљама то одјекне и у другим деловима света. Лидери земаља Западног Балкана се угледају на политичаре из САД-а или европских земаља и раде исто што и они. Тако да мислим да морамо остати солидарне и радити заједно више него икада –додаје Стина Магнусон Бур.
Бити ту једна за другу и остати уједињене у женској борби једини је начин да одржимо оно што су пре нас постигле генерације жена које су се бориле за једнаке могућности и равноправније друштво.
