By У Србији су током прошле године званично идентификоване 62 жртве трговине људима, што је за 35% више у односу на претходну годину. Од тог броја, чак 40 % су била деца. Ово су подаци са којима дочекујемо 18. октобар, Европски дан борбе против трговине људима, иако стручњаци упозоравају да је реалан број далеко већи. Као члан Антитрафикинг мреже, Центар за девојке Ниш овај датум обележио је уличном акцијом.
Чланице Центра за девојке су изласком у најпрометнији део Ниша транспарентима желеле да скрену пажњу на неке од облика трговине људима, са циљем да информишу своје суграђане и суграђанке о овом тешком кривичном делу.
Оно што ми волимо јесте да будемо на улици, да нас наше суграђанке и суграђани виде и да се сусретну са порукама које им дамо могућност да виде. Данас смо се одлучили да на транспарентима истакнемо облике трговине људима који су мање познати, а веома битни – Принудно просјачење је облик трговине људима; Принудни бракови су облик трговине људима; Принуда на крађу је облик трговине људима и Трговина људима је тешко кривично дело – каже Татјана Николић из Центра за девојке Ниш.
Процес врбовања жртве од стране криминалних група и појединаца одвија се на више начина: од уласка у емотивне везе са потенцијалном жртвом, па све до уцена, отмица и претњи. Када једном уђе у ланац трговине људима, жртва може бити искоришћавана на више начина.
Сексуална експлоатација, односно принудна проституција је најчешћи облик трговине људима, где се углавном експлоатишу жене, али и девојке и девојчице. Код радне експлоатације најчешће жртве су мушкарци, који се експлоатишу у области грађевине, али и у неким другим гранама. Постоји и принудни рад, принудно просјачење, принудни бракови и принуда на вршење кривичних дела – истиче Николић.
Друштвене мреже и форуми представљају најзаступљенији вид врбовања, у ком су највише угрожена деца, али невладине организације упозоравају да свако може постати жртва трговине људима.
Трговина људима је тешко кривично дело јер угрожава и достојанство и кретање и уопште комплетан живот жртве. Мислим да код нас није довољно развијена свест о томе колико је то велики друштвени проблем. Сви живимо у друштву у коме живимо, углавном смо стално у потрази за неким послом, сиромаштво је огромно, тако да је већина нас потенцијално у ризику од трговине људима. Најчешће су то особе које су у сиромаштву и насиљу, али заправо колико нас нема сталан посао и има жељу бољи или још један посао. А огласи за посао са добрим условима рада често могу бити удица за улазак у ланац трговине људима – истиче Тања.
Центар за девојке Ниш је једна од десет чланица Антитрафикинг мреже, која у сарадњи са релевантним актерима осмишљава и спроводи активности у циљу спречавања, смањивања и решавања проблема трговине људима на државном нивоу и локалним заједницама у Ребублици Србији.
Заштитник грађана Зоран Пашалић је поводом Европског дана борбе против трговине људима навео да трговина људима представља кршење основних људских права и озбиљан друштвени проблем. “Због тога је важно да се на време препозна да је реч о трговини људима, јер у супротном жртва трпи трауме које су изузетно тешке и трајне. Исто тако је веома важна и хитна, адекватна и координисана реакција надлежних органа у сузбијању трговине људима и заштити жртава“, саопштено је из кабинета Пашалића.
