Тромеђа без међа – промоцијом до економског оснаживања жена са села

Тромеђа без међа – промоцијом до економског оснаживања жена са села

Манифестација народног стваралаштва „Тромеђа без међа“коју је организовало Удружење „Сачувајмо село“ окупила је у Прибоју бројне љубитеље традиције и фолклора, мушке и женске певачке групе и гусларе. Ово је била прилика и да Удружења сеоских жена и власнице пољопривредних газдинстава и малих бизниса промовишу своје производе и део ручних радиности, размене идеје и оснаже се за даље равијање свог рада.

На манифестацији „Тромеђа без међа“ своје производе и рукотворине изложило је двадесетак жена из Прибоја, околних градова и региона. Осим могућности да продајом зараде неки динар, сматрају да им је још важнија могућност да се међусобно упознају, размене идеје и присутнима презентују свој рад.

Свака манифестација много доприноси, сви чују да постојимо и да радимо нешто. Битно је да нас позивају и да се жене одазивају на неко дружење, што је много битно, јер се тако едукују на мало другачији начин од оног на шта су навикле да раде код куће – каже Мирка Шуњеварић из Удружења жена „Злакушанке“ из Злакусе.

Овакве манифестације су посебно значајне за жене из руралних крајева.

Њима је значајно да се повежу са женама из градских средина, да размене искуства, заједно пласирају производе и изађу на тржиште – истиче Данијела Мунитлаковић из Удружење пословних жена „Надежда Петровић“ у Чачку.

Њена суграђанка Наташа Вујашевић из Удружења „Евгенија“ из Чачка додаје да су жене са села увек биле у неком запећку, невидљиве, иако њихов посао траје од ране зоре до вечери – раде у домаћинству, пазе старе, кувају, чувају децу, али раде барабар и на пољопривредном имању са мушким члановима породице.

Свака промоција је јако битна и доприноси бољем пласману производа – каже Вања Пушица из Пријепоља, док њена суграђанка Светлана Дивац истиче да се труди да посећује што више сајмова и изложби, јер сваки пут научи нешто ново.

Сматрају да нема довољно подршке за жене са села да се оснаже и унапреде свој рад, а и мере које постоје, нису прилагођене њиховим могућностима.

Обрасци су често веома захтевни и жене које живе на селу и не баве се предузетништвом тешко саме могу да их испуне и обезбеде сву документацију која је обавезна за конкурсе који су им на располагању – истиче Данијела Мунитлаковић из Удружење пословних жена „Надежда Петровић“ у Чачку.

Рад жена на селу игра кључну улогу у очувању сеоских заједница, док се кроз кућну радиност, изворно стваралаштво и производњу хране чува традиција неког краја, која се најчешће преноси са колена на колено. Због тога подршка пружена женском стваралаштву на селу значи ветар у леђа за очување културног наслеђа једне државе.

Подели на мрежама

Related Articles