By У просторијама Музеја у Пријепољу одржана је презентације са пратећом изложбом, која је посвећена археолошком налазишту познатом као Латинско гробље у Гостуну. Ова локација била је предмет истраживања током 2022. година, а посетиоци су сада имали прилику да се упознају са добијеним резултатима, али и да виде делове скелетних остатака који сведоче о животу људи тог времена.
У оквиру обележавања Године археологије, Музеј у Пријепољу је организовао презентацију и изложбу које су настале као резултат истраживања Латинског гробља у Гостуну, које је пре две године спровео Завод за заштиту споменика културе из Краљева у сарадњи са пријепољским музејом.
Када су рађена археолошка истраживања 2022. године истражено је око 90 гробних целина и то је предмет нашег разговора и теме коју ћемо представити овде у музеју кроз кратку презентацију и мини изложбу делова скелетних остатака који указују на разне болести, животне навике, деформитете и тако даље – објашњава нам археолошкиња Музеја у Пријепољу Тијана Пушица.
Резултате археолошког истраживања, који су базирани на изгледу стећака и њиховим обележјима, начину сахрањивања и другим параметрима, представио је археолог Завода за заштиту споменика културе из Краљева Војкан Милутиновић. На основу малог броја предмета који су пронађени у гробним целинама, покушали су да утврде раздобље у којем су ови људи живели.
Можемо да кажемо да је некропола коришћена од почетка 13. века па све до 16. века. На основу самих ових обележја, која су доста скромна, нека од њих вероватно припадају 16. веку. Прецизна анализа радио – карбоном није рађена, али ће се вероватно у неком тренутку накнадно урадити на скелету материјала – каже археолог Завода за заштиту споменика културе у Краљеву Војкан Милутиновић.
Антрополошке анализе пружиле су много више информација.
Акценат је био на самим људима из простог разлога што у гробовима под стећцима и другим гробовима које смо тада налазили, нема пуно предмета који би нам нешто више могли рећи о тим покојницима, тако да оне информације које можемо да добијемо о њиховом животу се највише базирају на њиховом скелету. Тако да смо и ову целу изложбу фокусирали на томе како би могли да интерпретирамо живот у том периоду – каже докторка физичке антропологије Наташа Шаркић.
Наташа Шаркић је присутне упознала са добијеним резултатима, који су, према њеним речима, веома интересантни, јер откривају драгоцене податке о свакодневном животу, али и смрти људи тог времена.
Показали су чињенице о једној великој смртности деце, јер чак 55 одсто су индивидуе које нису биле одрасле, односно биле су млађег адултног доба. Такође, имамо трагове повреда насиља, које су ипак успеле да буду саниране и да особа преживи. Имамо и неколико веома тешких урођених деформитета, где особа доживљава неко зрелије доба, што је за то време доста невероватно и указује на једну велику бригу према члановима заједнице. Осим тога имамо случајеве разних дегенеративних болести и оно што је убедљиво најупечатљивије су тешка оптерећења кичме. И то је нешто што налазимо како код мушкараца тако и код жена – објаснила је добијене резултате Наташа Шаркић.
Иако су стећци сами по себи фасцинантни, Шаркић сматра да ово истраживање има посебан значај, с обзиром да је фокус био на погребној археологији.
У овом случају се спојила знатижеља са нужношћу. У том тренутку се проширивао гранични прелаз и они су морали да буду померени. Они се и даље могу видети на граничном прелазу ка Црној Гори. Али је то нама, напокон, отворило могућност да ми можемо да видимо шта се налази испод и да анализирамо, тако да су ово готово једни од првих резултата, не само у Србији, него и шире, да добијемо антрополошке анализе популације под стећцима – истиче значај овог истраживања докторка физичке антроплогије Наташа Шаркић.
Изложени скелетних остаци су постали трајни део збирке Музеја у Пријепољу.
