„У реци Грачаници више нема живота“ – еколози затражили правду на суду

„У реци Грачаници више нема живота“ – еколози затражили правду на суду

Иницијатива „Заштитимо реке Пријепоља“ и Удружење „Либерграф“ из Ужица поднели су кривичну пријаву због оштећења животне средине и угрожавања живог света против београдске фирме „15. август“, која је инвеститор и власник три мини хидроелектране на реци Грачаници. Као доказ приложили су снимке на којима је забележено да је рибља стаза у једном периоду била преграђена и да је тиме нанета трајна штета животној средини.

Прошле године у октобру Дамир Бећирбашић из Пријепоља одлучио је да оде на реку Грачаницу где су изграђене три мини хидроцентрале. Призор који је затекао снимио је телефоном, што се касније испоставло као основ за подношење кривичне пријаве.

Људи су ми причали да је ту забрањен пролаз, да им не дају да узимају воду. То су све биле неке приче, ништа нисам имао званично. Очекивао сам неко лоше стање, међутим, нисам очекивао да нема ни кап воде. Када нема у реци довољно воде, хидроелектране не могу да раде и не смеју, а на снимцима које сам ја снимао јасно се види да оне раде, чују се и види се да је сва вода у цевима – присећа се Дамир Бећирбашић из Иницијативе „Заштитимо реке Пријепоља“.

Недуго након ових снимака на терен су, по позиву еколошких активиста, 3. новембра изшли водни инспектори Министарства пољопривреде,шумарства и водопривреде и Републичке дирекције за воде из Краљева, који су урадили ванредни инспекцијски надзор мини хидроелектране „Сеоце“. Руководилац мини хидроцентрале није био присутан.

Када се по пријави поступа, инспектор не најављује инспекцијски надзор, да се нешто не би поправљало и исправљало. Инспекторке су на терену забележиле исто оно што је Дамир забележио телефоном. Оно што је важно је да је забележено да је на рибљу стазу стављена дрвена преграда, односно даска, која је спречавала пролаз воде, па самим тим и риба узводно и низводно. Сва вода се усмеравала према водозахвату, односно ка цевоводу малих хидроелектрана – истиче Владан Синђић, из Удружења „Либерграф“ из Ужица.

Овакво стање трајало је најмање две недеље, за шта су тужилаштву и инспекцијама предати одговарајући докази, наглашавају активисти. У решењу водопривредне испекције пише да је преграда уклоњена приликом инспекцијског надзора.

Ако нема воде 10 дана, довољно је и један сат, онда ту нема више живота, а ту није било воде данима. Одговорно тврдим да горе више нема живота – каже Бећирбашић.

Шта је требало да уради инвеститор да до овога не дође, појашњава Синђић:

Они по водним условима имају обавезу да пусте минималан одржив проток воде кроз рибљу стазу. Сав свет који је живео у реци и поред реке је у том периоду изумро, што указује на кривично дело против животне средине, односно на оштећење и уништење живог света у њој.

У решењу водне иснпекције наведено је и да је приликом њихове друге посете, 16. новембра, руководилац мини хидроелектране био присутан и да је изјавио да је крајем октобра и почетком новембра, услед поремећаја у напајању електричном енергијом, дошло до проблема у командовању малим хидроелектранама. Навео је и да је због тестирања рада електране, било неопходно краткотрајно захватање воде и усмеравање на водозахват електране, а тестирање је вршено у моменту првог инспекцијског надзора.

Међутим, еколошки активисти сматрају да би следећа на потезу требало да буде Скупштина општине Пријепоље.

Посебно апелујем на Општину Пријепоље да изгласа забрану мини хидроелектрана. Мислим да је ово последњи и највећи доказ шта заправо доносе те мини хидроелектране. Доносе само пропаст. Већ раније сам ја објављивао истраживања у којима сам доказао да од тих хидроелектрана Општина Пријепоље нема никакву корист.

Еколози су раније указивали да се једна од  малих хидроелектрана изграђена на подручју предела изузетних одлика „Камена Гора“, након што га је Влада Србије прогласила 2014. године. Народна скупштина је тек 2021. године усвојила измене и допуне Закона о заштити природе, којим је забрањена изградња хидроелектрана у заштићеним подручјима.

Због угрожавања заштићеног подручја организација „Полекол“ је Заводу за заштиту природе Србије поднела Захтев за поступак ванредног вршења стручног надзора на овом заштићеном природном добру, посебно у односу на реку Грачаницу као издвојену целину, јер сматрају да је управљач заштићеног подручја ЈП „Србијашуме“ пропустио да поступи у складу са овлашћењима и дужностима и није заштитио ово природно добро на адекватан начин.

Погледајте повезане вести на ову тему:

Подели на мрежама

Повезани чланци